Miroslav Lazanski: Zapadna intervencija je ipak mešanje u tuđi građanski rat

Ako Gadafi izdrži početne udare, imaće sve veću podršku arapskom svetu

Francuski borbeni avioni započeli vojnu operaciju. – Zapadne agencije tvrde da su tenkovi libijske vojske ušli u Bengazi, dok zvanični Tripoli to demantuje

Francuska je započela operaciju „zona zabranjenog letenja“ iznad Libije, a francuski borbeni avioni već patroliraju u vazdušnom prostoru Libije. Istovremeno, državna televizija u Tripoliju javlja da je bivši ministar unutrašnjih poslova Abdel Fatah Junis, koji je na početku pobune napustio pukovnika Muamera Gadafija i svrstao se među njegove protivnike, sada opet uz Gadafija. Objavljene su i njihove zajedničke fotografije, ali nije jasno od kada datiraju.

Državna televizija Libije javlja i o „pobuni protiv pobunjenika u Bengaziju“, gde su navodno pristalice pukovnika Gadafija ustale protiv njegovih protivnika. Televizija u Tripoliju demantuje da su u gradu tenkovi pukovnika Gadafija, insistira se na unutrašnjoj pobuni. Zapadne agencije tvrde da su tenkovi libijske vojske ušli u Bengazi, dok Tripoli kaže da su ti tenkovi na nekih 30 kilometara od Bengazija.

Košmar je, izgleda, potpun – od aviona koji je prvog dana intervencije oboren iznad Bengazija, a za koji su pobunjenici kasnije rekli da je njihov, do najnovijih disonantnih stavova Arapske lige. Ako stvari na vojnom planu za pristalice zapadne vojne intervencije ne krenu nabolje, na političkom planu biće sve više onih koji će se distancirati od operacije „zona zabranjenog letenja“ jer, kako god se ta akcija gleda i shvata, to je ipak mešanje u tuđi građanski rat. Ako pukovnik Gadafi vojno izdrži početne udare, imaće najverovatnije i sve veću političku podršku u delu arapskog sveta.

Gadafi je očito računao s nekom vrstom zapadne vojne intervencije, on je znao da su svi ultimatumi da njegove snage odmah prekinu borbene operacije oko Bengazija i Misurate samo uvod u vojnu intervenciju, i da bez obzira šta on uradio, posle onakve rezolucije Saveta bezbednosti UN, vazdušni udari slede. Zapravo, bilo je nelogično i očekivati da će neke zapadne sile, kojima je Gadafi „stari dužnik“, propustiti takvu priliku da mu naplate sve stare grehove. U tom kontekstu Gadafi je imao samo dve opcije: da povuče svoju vojsku oko tih gradova i tako je u pustinjskim uslovima izloži protivničkoj avijaciji, anulirajući sve ono što je ranije vojno postigao, ili da produži napredovanje svojih snaga u sam grad Bengazi i tako „sakrije“ svoje jedinice u velikom gradu, gde je protivničkoj avijaciji sada vrlo teško da razlikuje pobunjenike od vladinih vojnika. Da je Gadafi sve svoje snage ostavio u goloj pustinji oko Misurate i Bengazija, avijacija zapadnih država napravila bi masakr njegove armije, jer libijska vojska nema najmodernije pokretne protivavionske raketne sisteme. S raketama „SA-8“, „SA-9“ i „SA-6“, s lakim raketama „SA-13“ i „SA-7“, koje se ispaljuju ili s ramena ili sa improvizovanih platformi na terenskim automobilima, teško da se mogu zaustaviti najmoderniji zapadni avioni. Protivvazdušni raketni sistemi većeg dometa, kao što su „SA-2“ i „SA-5“, imaju zastareo način navođenja i nije poznato da li su u međuvremenu modernizovani. Libija ima posebnu komandu PVO, sa ukupno oko 280 projektila većeg dometa. Protivvazdušna odbrana podeljena je na pet sektora, rakete i deo lovačke avijacije koje čine avioni tipa „miraž F-1“, „mig-25“, „mig-23“ i „mig-21“. Lovačka avijacija Libije broji ukupno 229 borbenih aviona, 15 aparata tipa „miraž“, 94 tipa „mig-25“, 75 vazduhoplova tipa „mig-23“ i 45 aviona tipa „mig-21“. U lovačko-bombarderskoj avijaciji još je i 14 „miraža“, 40 „migova-23“ i 53 aviona „Su-17“, odnosno „Su-20“.

Libijska PVO raspolaže sa ukupno 250 topova kalibra od 23 mm, 30 mm i 57 mm. Pitanje je samo koliko je sve to zajedno, sa radarima, uvezano u jedan povezan PVO sistem i koliko je taj sistem otporan na elektronska ometanja. Da li su Libijci proučili sva iskustva u ratovima u poslednjih 20 godina?

S druge strane nastupaju najmoderniji zapadni avioni, od francuskih aparata tipa „rafal“ do verovatno i britanskih odnosno zajedničkih evropskih „tajfuna“ kojima je ovo prva borbena upotreba. „Rafali“ su već bili u Avganistanu. Tu će biti i avioni tipa „tornado“ za gađanje avionskih pista raketama „durandal“, možda i „jaguari“ kojima bi to bila poslednja borbena upotreba, i cela lepeza američkih aviona. Od „FA-18“ do „F-15“ i „F-16“, možda i „B-52“. Libija će biti pravi poligon za trošenje već zastarelih bombi i raketa i za premijerni nastup nekih novih oružja.

(Politika)