Miroslav Lazanski: Sred pušaka, mitraljeza

Nije to šala, to se može proglasiti i terorističkim aktom. Zauzmete magacin pun gotovog oružja, gde to ima? Zbog plata?

Oduvek sam zavideo direktoru fabrike „Zastava oružje” gospodinu Radetu Gromoviću Gromu. Em izgleda kao DŽordž Kluni, em je direktor najstarije i najčuvenije fabrike oružja na Balkanu. Na svim sajmovima naoružanja širom sveta kada direktor Grom podigne svoj pištolj svi prisutni zalegnu. Jer kada su drugi jedva pravili metle i lopate fabrika u Kragujevcu pravila je topove. I zato sam se strašno zabrinuo za mog prijatelja Groma kada sam jedno jutro čuo na vestima da su njegovi radnici ušli u fabrički magacin gotovog naoružanja i blokirali puške, mitraljeze i pištolje. Sve spremljeno za isporuku kupcima. Nema šale sa radničkom klasom u Kragujevcu, pogotovo ne sa oružarima. Sećaju se onog tradicionalnog kragujevačkog „socijalističkog barjaka samoupravljanja”, valjda se tako nekako zvao. Kasne plate, radnici plene mitraljeze.

Nije to naravno šala, to se može proglasiti i terorističkim aktom. Zauzmete magacin pun gotovog oružja, gde to ima? Zbog plata? Šta da o tome misli  vlast? A tek građani? Pa tako i oficiri, ako im zakasni plata, mogu da zauzmu magacin u kasarni. Svašta. Kolovođe zauzimanja magacina mogu da budu proglašeni i sledbenicima Bin Ladena u Kragujevcu. Šta su oni zamislili, da je to oružje njihovo? Ne dragi samoupravljači, to je državno, jer koliko znam fabrika nije privatizovana. Zato je taj potez nedopustiv, kolovođe treba najstrože kazniti.

Teško zabrinut šta će biti s magacinom punim mitraljeza odem na spavanje. I u snu mi se vrati događaj iz 1992. godine. Jedan pomoćni brod ruske ratne mornarice zatekao se na remontu u jednoj indijskoj luci. Remont se otegao, a mornarima, koji su ostali na brodu da ga čuvaju, nikako da iz Rusije stignu plate. Verovatno je Boris Jeljcin zaboravio na taj brod i na sirote mornare. A oni, pametni, sačekaju da po međunarodnom pomorskom pravu prođe propisano vreme za koje nisu dobili plate, lepo prodaju brod i svi zapale u Australiju i SAD. Trgnem se u snu, ali Kragujevac nije na moru, šta će moj prijatelj Grom sada. Tek, on mi se javlja. U snu.

„Vidiš Lazo, šta ja tu sada da radim? Eto, kažu neki kako nema tržišta za naše proizvode, da plasman naših pušaka i mitraljeza ne zavisi od naše dobre volje ili politike, već od tržišta koje je prezasićeno tim proizvodima. Kako ja to sada da objasnim onima u magacinu što spavaju na gotovim mitraljezima?”

„Čekaj Grome, pa imali ste neki ugovor od 26 miliona dolara, navodno za transfer tehnologije. Osim toga, niste sve to što sada leži u magacinu pravili za marsovce. Ako je tržište prezasićeno kako je onda uopšte i došlo do tih ugovora ili predugovora? Tu nešto nije u redu, u jednom dnevnom listu rečeno je ovih dana da je to ugovor s Azerbejdžanom, pa posle o tome niko ni reči”.

„Lazo, znaš da je i dalje na snazi zaključak Vlade Republike Srbije od 9. novembra 2006. godine koji se odnosi na obustavu izvoza naoružanja u Gruziju, Azerbejdžan, Jermeniju i Moldaviju, čime su ove države došle na listu zemalja koje su pod Unilateralnim embargom Republike Srbije na izvoz naoružanja. Tako to glasi.”

„Čekaj Grome, prvo, to znači, s obzirom na tu vest u jednom mediju oko izvoza u Azerbejdžan, da je neko i pored prezasićenog tržišta nedavno, ipak, tražio dozvolu za izvoz tvog oružja, ili tehnologije, i kao drugo, postoje znači države u svetu kojima smo samo mi uveli embargo. To je sjajno, sada se osećam moćno i ponosno. Ali Jermenija i Azerbejdžan nisu pod sankcijama UN i EU, nemaju embargo na uvoz oružja. Postoji samo preporuka OSCE da se u tom području ne gomila naoružanje, ali to nije obavezujuća odluka. Znaš da je Rusija uvela embargo Gruziji tek posle rata u avgustu 2008. godine. A mi dve godine pre Rusije. Nego, čuo si za razgovor između ministra spoljnih poslova BiH Svena Alkalaja i ruskog ambasadora u Sarajevu Bocana Harčenka upravo oko izvoza oružja iz BiH u Azerbejdžan. Pre toga je Alkalaj tražio mišljenje Ankare, Moskve i OSCE u Beču. Svi su rekli da nema smetnji. I Harčenko je Alkalaju rekao to isto, ali da im, ipak, nije drago. Onda mu je Alkalaj izneo podatak da je Rusija nedavno izvezla u Azerbejdžan haubice od 203 mm ’pion’ i ogromnu količinu granata za njih.”

„I šta onda reče Harčenko?”

„Reče OK, radite”.

„Vidiš Grome da može, vole ljudi tvoje pištolje, samo da im malo popraviš kvalitet”.

„Šta im fali?”

„Ništa, i ja imam tvoje proizvode i vrlo sam zadovoljan, ali neki zlobnici pričaju kako je šefu policije u Maleziji eksplodirao pištolj iz tvoje fabrike i odneo mu tri prsta. Znaš kakvi su oni tamo, odmah kažu srpska posla, gde baš tri prsta. Ali to su zlobnici, oni kažu da svako malo ostaješ bez nekog posla i poslića koji ti se smeši. U neke zemlje izvozi ceo svet, samo ti ne možeš. O čemu se tu radi Grome?”

„Meni kažu kako se nisu stekli uslovi za izvoz. To je objašnjenje posle kojeg sam ja nemoćan, šta ja da tu radim?”

„A koji to korifeji bezbednosnih nauka kod nas procenjuju kada su se i gde stekli uslovi. Ljudska prava, stepen demokratije, pa negde to gledamo, a negde ne gledamo? Ili, hoće li država Trinidad i Tobago napasti Srbiju tim oružjem?”

„To ni u snu ne mogu reći”.

(Politika)