Мирослав Лазански: Сигнали из Србије

Нисам још видео извештај Стејт департмента о купусу. Али, има о купусу у новинама, читај „Политику“, Жико. Због тог футошког купуса нема мајци нама брзог уласка у ЕУ

Читам у „Политици“, уз гајбу пива испред бакалнице у селу Прислоници код Чачка, нешто о Првој пролетерској и Стаљину и како смо „својевремено датуме мењали због Кремља, а данас датуме усклађујемо са Кремљом“. Није ваљда, па ко је управо због примедби из Вашингтона својевремено службени Дан победе у Југославији преместио са 15. маја на 9. мај? А код нас је Други светски рат трајао седам дана дуже. Читао сам то у „Политици“, али без гајбе пива.  

Чита то и Жика, газда локалне бакалнице у Прислоници, седи на клупици испред радње само у зидарској мајици, и онако, лукаво, све шкиљећи, пита ме шта је то популизам, је ли то нешто у вези с народом?

– То ти је Жико оно када су из ДОС-а пре 2000. године говорили да је питање Косова само демократско питање и ништа више, односно питање демократије у Србији. После видиш на шта све то испаде. Него, Жико, ’ајде ти мени искрено реци, јеси ли ти за Русе, или за Американце?

– А зашто питаш?

– Зато што се, Жико, твоје мишљење ових дана пажљиво мотри и мери и у Вашингтону и у Бриселу, то су стратешки сигнали из Србије. Ови са Запада очекују да ти више Русима не продајеш купус и малине. Очекују, Жико, да ти подвргнеш Русију санкцијама. Цео Запад па и део Београда то од тебе очекују и не смеш да их изневериш.

– А што ја, бре, када то не раде ни Турци?

– Прво, ми смо, као што сам знаш, Жико, били 500 година под Турцима и сада је дивна прилика да направимо прави и коначан отклон од њих. Јесу они чланица НАТО-а, јесу кандидати за ЕУ већ неколико деценија, али то што нису увели било какве санкције Русији, и што сада још више хране извозе у Русију, ми, Жико, треба то да осудимо. Они извозе храну Русима, нека извозе, нисмо ми Турци, ми смо Европљани. Уместо да ликујеш над санкцијама Русији ти би вероватно хтео још и руску војну базу у Прислоници. Можда и Путина за председника Србије?

– Ма јок, ја бих хтео само да неко откупи моје малине и шљиве.

– Полако, Жико, то је већ врло озбиљна политичка порука Западу, тебе интерeсују само твоје малине и шљиве, а не водиш рачуна да неке наше угледне личности очекују платице од 13.000 еврића у Бриселу и да ће то због тих твојих малина сада да се одужи. Осим тога, шта ћемо са тим футошким купусом?

– Је ли и због тог купуса брину у Вашингтону и Бриселу?

– Нисам још видео извештај Стејт департмента о купусу. Али, има о купусу у новинама, читај „Политику“, Жико. Због тог футошког купуса нема мајци нама брзог уласка у ЕУ.

– А ко ће да јави овима у Вашингтону и Бриселу да ми Русима сада лиферујемо тај футошки купус?

– Иди, бре, Жико, па имамо ми специјалисте који уредно прате геостратешку ситуацију о футошком купусу. Ништа ти не брини, Београд је прави рај за блефере и зајебанте, соло-дриблере и белосветске протуве, стране новинаре и њихове домаће информаторе, стране и наше посматраче у преступу, евалуаторе, аналитичаре и квазиексперте, НВО Балканце и дописне Европејце, који сви праве брзопотезне каријере и дрпају велике паре. Оргијастичко друштво, невиђена српска аутодеструкција, мој Жико.

– Ау, бре, шта ми све наприча, ништа ја то не разумем. Хоћу само да продам своје малине и шљиве. Да живим и храним своје.

– Шта има, Жико, ти да разумеш, ти си Србин мрачних православних фиксација, вечни хајдук и бунџија, ниси ти англиста и не долази се у ову бакалницу на чај у пет. Ти, Жико, не знаш шта је европска реалполитика, ти рушиш углед нове српске пристојне и либералне европске класе, ти си „ћутљива маса“, елита треба да нас води, они виде оно што ти не видиш, зар не знаш да подлост политичара и новинара увек компензују глупост народа?

– Шта рече, море, ја сам глуп, па некаква елита треба да ме води?

– Не знам, Жико, тако пише у новинама, читај „Политику“. Него, да ли знаш да су те неки страни новинари, експерти за Балкан, у страним новинама својевремено оптужили и да си набијао јагњад на колац и онда окретао изнад ватре. Кажу да је то трансгресија твоје националне регресивне психе, а још повезана и са пансловенским аспирацијама Москве. Нема тога нигде у ЕУ, само православна браћа имају јагње набијено на колац.

– Какве везе има јагњетина са Русима?

– А какве везе има футошки купус са ЕУ? Ти

хоћеш да и даље окрећеш јагањце набијене на колац, а објашњавати то овима у ЕУ бескорисно је када исте речи имају различита значења. Твој је језик, Жико, препун историје и моралисања, Запад је од тога одавно дигао руке. Али, стварање легитимитета ЕУ код тебе, и теби сличнима, Жико, захтевало би увођење нових елемената, политику масе заједно са симболичним одобравањем и поистовећивањем.

– Хоћу да продам своје шљиве и малине.

– Жико, не можеш да будеш тако себичан и равнодушан, ево у Вашингтону и Бриселу већ је уочено да ће после београдске светске премијере филм „Сунчаница“ Никите Михалкова бити приказан на Криму. И то нам замерају, кажу лош је то сигнал из Београда. Видиш да они прате све.

– Па шта да радимо, брате?

– Видиш, Жико, овај календар са голим женама у твојој бакалници, шта је то дописано на њему?

– Најбоља је мачка америчка, но ни руска мени није мрска.

– Реалполитика, Жико...

(Политика)