Мирослав Лазански: Руси на Криму

Има она народна „Kо се мача лаћа...” У Кијеву је пре неколико дана смењен, опозван председник Украјине, претходно изабран на легитимним изборима. Можемо да дискутујемо да ли је заслужио ту судбину због беспримерног личног богаћења, али његова смена је формалноправно у најмању руку под знаком питања. Дакле, ако је принцип револуционарног законодавства важио у Кијеву, онда неки други сада тај принцип примењују на Криму. Ако је улица могла да заузима владине зграде у Кијеву, сада заузима и зграде локалне власти на Криму.

Или правно гледано, ако нешто од почетка није било у складу с правом, никаквим накнадним чинима не може бити учињено правним. Западу протагонисти проруских догађања на Криму могу сада да поруче да се они само позивају на „случај Кијев”. Јер, споразум између Јануковича и опозиције од 21. фебруара потписали су и као неку врсту гаранта у име ЕУ и министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске. Следећег јутра опозиција је брутално срушила тај споразум, ЕУ је пожурила да призна опозицију као власт, министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске понашају се као да су потписали папир о превременим изборима на Јупитеру.

Наравно, увек стоји приговор о „реалности на терену”, али та реалност постоји и на Криму – тамошње већинско становништво не подржава нову власт у Кијеву.

Догађаји у Украјини изазивају у Москви озбиљне дилеме: може ли се уопште веровати било којем писаном споразуму с ЕУ или са новим властима у Кијеву? Русија има потписани споразум с Украјином око војних база на Криму, за чије изнајмљивање плаћа лепу своту долара. Ту Русија има око 13.000 припадника ратне морнарице, радарске системе код Севастопоља и Мухачева, око 1.000 припадника морнаричке пешадије са 110 оклопних транспортера и борбених возила пешадије, око 30 артиљеријских система. Ко је гарант да нове власти у Кијеву неће прекршити споразум и затражити од Москве да хитно повуче руску флоту и остале јединице са Крима? Самостална одлука нових лидера Украјине, или наговор са стране? Ко је гарант да нове власти у Кијеву неће кренути да грађане руске националности у Украјини претварају у грађане другог реда? Да ли су то министри спољних послова Француске, Немачке и Пољске? Данас у Кијеву постоји само једна школа на руском језику.

У време сукоба у Грузији 2008. године Украјина је продала Грузији ПВО системе с којима су обарани руски авиони. У Грузији су биле и украјинске посаде за те системе. Војни врх Украјине је прозападно оријентисан, али је војска по дубини подељена на прозападне и проруске фанове, тако да јој је оперативна способност под знаком питања.

Уколико би Кијев прекршио споразум о руским базама на Криму или ако би дошло до насиља над држављанима Русије на том простору, Москва ће војно интервенисати. То је у складу с постојећом руском војном доктрином, која је у том погледу само следила америчку војну доктрину.

(Политика)