Miroslav Lazanski: Nemamo svi amneziju

Dobrovoljačka ulica u Sarajevu, 20 godina kasnije…

Kakvi su to ljudi, kakva je to sredina, da se čak ni mrtvi ne poštuju? Televizijski snimci komemoracije ubijenim pripadnicima JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, 20 godina je od njihovog ubistva: rodbina i prijatelji tuguju, dok poveća grupa građana Sarajeva uvredljivo dovikuje, zapravo, urla. Između je kordon policije. Slika države BiH koja je pretendent za ulazak u EU? Kako ne bolujemo baš svi od kolektivne amnezije, da se prisetimo...

Rat u BiH nije započeo prvim metkom u Sarajevu, sukob je počeo upadom hrvatske vojske i muslimanskih paravojnih formacija u Bosanski Brod, pokoljem srpskog stanovništva u Sijekovcu. JNA je uspela da zaustavi dalje napredovanje hrvatskih i muslimanskih snaga prema Doboju i Travniku, da bi odmah zatim hrvatske snage iz Livna i Tomislavgrada, kao i regularne hrvatske jedinice pristigle iz Splita, krenule na Kupres sa južne strane. Sva srpska sela do Kupresa sravnjena su sa zemljom, stanovnici koji nisu uspeli da pobegnu pobijeni su. JNA je uspela da zaustavi i taj prodor, tako da je plan povezivanja Posavine i zapadne Hercegovine propao. To se sve događalo krajem marta i prvih nekoliko dana aprila 1992. kada BiH još nije bila međunarodno priznata kao država, i kada je formalno još bila u sastavu Jugoslavije.

Posle Kupresa na red je došlo Sarajevo. Sve do tada JNA je igrala ključnu ulogu u smirivanju napetosti, postavljajući se kao tampon-zona između sukobljenih strana. Tih dana pomoćnik komandanta Druge vojne oblasti JNA general-major Muharem Fetahagić obraća se gledaocima TV Sarajevo i apeluje da se prekinu sukobi na sarajevskim ulicama, da se prestane sa napadima na aerodrom Butmir, kasarne JNA „Jajce” i „Lukavica”, na Komandu Druge vojne oblasti, na Vojnu bolnicu. General Fetahagić upozorava da se poštuje dogovor postignut između stranačkih lidera i komandanta Druge vojne oblasti o prekidu svih sukoba, a da je sve drugo uvod u katastrofu.

Komplikacije u Sarajevu započele su podelom sastava MUP-a, proterivanjem Srba iz redova specijalnih jedinica MUP-a. Istovremeno su počeli opšti napadi i jurnjava na policijske stanice u Sarajevu, ali i u celoj BiH. Sve stanice i naoružanje u njima u Sarajevu, osim škole MUP-a na Vracama, preuzeli su pripadnici „Zelenih beretki” i „Patriotske lige” i proglasili se za branioce Sarajeva. Nakon prve noći kada su gradom odjekivali rafali i eksplozije, ujutro, na poziv televizije, građani su izašli na ulice zaputivši se ka zgradi Skupštine grada, ušli su u salu i zatražili da kompletna vlast podnese ostavku te da se hitno raspišu novi izbori. Alija Izetbegović je odmah došao u salu Skupštine grada, ali je tamo bio izviždan i isteran iz sale.

Za Sarajevo nastupaju dani i noći neizvesnosti. Puca se na sve objekte JNA u gradu, otimaju se vojna vozila, zgradu Komande Druge vojne oblasti opkoljavaju pripadnici „Zelenih beretki” i „Patriotske lige”. Oni upadaju u vojne stanove, pljačkaju, odvode ljude na takozvane informativne razgovore, maltretiraju porodice pripadnika JNA. Napada se zgrada Komande Druge vojne oblasti, muslimanske jedinice na nju pucaju sa položaja kod Pivare, kod Ekonomske škole, i iz rejona razmeštaja Vatrogasne brigade. Radio i TV Sarajevo vode bespoštedan propagandni rat protiv JNA. Kriminalac Jusuf Juka Prazina postaje gospodar života i smrti za Srbe u Sarajevu. ,,Zelene beretke” zarobljavaju osam vojnika JNA kod Butmira, kada je jedna manja jedinica JNA pokušala da razdvoji sukobljene strane na Ilidži. Zarobljeni vojnici JNA odvedeni su u Sokolović koloniju, maltretirani su i bijeni. Na Kovačima iznad Baščaršije „Zelene beretke” zarobljavaju kolonu kamiona JNA koji su zastali na putu da bi propustili sahranu.

Prvog maja napadnuta je fabrika eksploziva u Vitezu i radio-relejni centar veze JNA na planini Vlašić. Drugog maja napadnut je Dom JNA u Sarajevu, kao i Vojna bolnica koja je gađana „zoljama” i bestrzajnim topovima. Napadnut je i Školski centar JNA u gradu, a na obližnjem poligonu u Pazariću blokirano je 250 učenika i pitomaca vojnih škola. Na zgradu komande Druge vojne oblasti otvara se vatra iz mitraljeza, minobacača i artiljerije. U zgradi ima poginulih i ranjenih. Sve apele da se prekinu napadi, da se poginuli i ranjeni evakuišu iz zgrade Komande, muslimanska strana odbija i nastavlja sa vatrom.

U takvoj situaciji predsednik Predsedništva BiH Alija Izetbegović vraća se iz Lisabona u Sarajevo. Zadržan je u kasarni JNA u Lukavici, gde mu je obezbeđena potpuna lična bezbednost. Predočeno mu je stanje u gradu i zatraženo da on naredi muslimanskoj strani prekid vatre i omogućavanje da se Komanda Druge vojne oblasti evakuiše sa svim poginulim i ranjenim pripadnicima JNA. Izetbegović sve to prihvata, pristaje da bude u oklopnom transporteru UN zajedno sa generalima Kukanjcem i Mekenzijem na čelu kolone JNA. Pre odlaska u Lisabon, Izetbegović je sva svoja ovlašćenja pismeno preneo na Ejupa Ganića.

Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici, iz etera stiže poruka pripadnicima „Zelenih beretki”: „Ubijte Aliju”. Glas dodaje: „Kljujo, skloni se, ja vodim ovu operaciju”. U Sarajevu dobro znaju čiji je to bio glas. Dobrovoljačka je bio pokušaj i da se ubije Alija Izetbegović. Od svojih. A optuži JNA. Otuda i takav stav zvaničnog Sarajeva prema tragediji ubijenih pripadnika JNA.

(Politika)