Мирослав Лазански: Немамо сви амнезију

Добровољачка улица у Сарајеву, 20 година касније…

Какви су то људи, каква је то средина, да се чак ни мртви не поштују? Телевизијски снимци комеморације убијеним припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву, 20 година је од њиховог убиства: родбина и пријатељи тугују, док повећа група грађана Сарајева увредљиво довикује, заправо, урла. Између је кордон полиције. Слика државе БиХ која је претендент за улазак у ЕУ? Како не болујемо баш сви од колективне амнезије, да се присетимо...

Рат у БиХ није започео првим метком у Сарајеву, сукоб је почео упадом хрватске војске и муслиманских паравојних формација у Босански Брод, покољем српског становништва у Сијековцу. ЈНА је успела да заустави даље напредовање хрватских и муслиманских снага према Добоју и Травнику, да би одмах затим хрватске снаге из Ливна и Томиславграда, као и регуларне хрватске јединице пристигле из Сплита, кренуле на Купрес са јужне стране. Сва српска села до Купреса сравњена су са земљом, становници који нису успели да побегну побијени су. ЈНА је успела да заустави и тај продор, тако да је план повезивања Посавине и западне Херцеговине пропао. То се све догађало крајем марта и првих неколико дана априла 1992. када БиХ још није била међународно призната као држава, и када је формално још била у саставу Југославије.

После Купреса на ред је дошло Сарајево. Све до тада ЈНА је играла кључну улогу у смиривању напетости, постављајући се као тампон-зона између сукобљених страна. Тих дана помоћник команданта Друге војне области ЈНА генерал-мајор Мухарем Фетахагић обраћа се гледаоцима ТВ Сарајево и апелује да се прекину сукоби на сарајевским улицама, да се престане са нападима на аеродром Бутмир, касарне ЈНА „Јајце” и „Лукавица”, на Команду Друге војне области, на Војну болницу. Генерал Фетахагић упозорава да се поштује договор постигнут између страначких лидера и команданта Друге војне области о прекиду свих сукоба, а да је све друго увод у катастрофу.

Компликације у Сарајеву започеле су поделом састава МУП-а, протеривањем Срба из редова специјалних јединица МУП-а. Истовремено су почели општи напади и јурњава на полицијске станице у Сарајеву, али и у целој БиХ. Све станице и наоружање у њима у Сарајеву, осим школе МУП-а на Врацама, преузели су припадници „Зелених беретки” и „Патриотске лиге” и прогласили се за браниоце Сарајева. Након прве ноћи када су градом одјекивали рафали и експлозије, ујутро, на позив телевизије, грађани су изашли на улице запутивши се ка згради Скупштине града, ушли су у салу и затражили да комплетна власт поднесе оставку те да се хитно распишу нови избори. Алија Изетбеговић је одмах дошао у салу Скупштине града, али је тамо био извиждан и истеран из сале.

За Сарајево наступају дани и ноћи неизвесности. Пуца се на све објекте ЈНА у граду, отимају се војна возила, зграду Команде Друге војне области опкољавају припадници „Зелених беретки” и „Патриотске лиге”. Они упадају у војне станове, пљачкају, одводе људе на такозване информативне разговоре, малтретирају породице припадника ЈНА. Напада се зграда Команде Друге војне области, муслиманске јединице на њу пуцају са положаја код Пиваре, код Економске школе, и из рејона размештаја Ватрогасне бригаде. Радио и ТВ Сарајево воде беспоштедан пропагандни рат против ЈНА. Криминалац Јусуф Јука Празина постаје господар живота и смрти за Србе у Сарајеву. ,,Зелене беретке” заробљавају осам војника ЈНА код Бутмира, када је једна мања јединица ЈНА покушала да раздвоји сукобљене стране на Илиџи. Заробљени војници ЈНА одведени су у Соколовић колонију, малтретирани су и бијени. На Ковачима изнад Башчаршије „Зелене беретке” заробљавају колону камиона ЈНА који су застали на путу да би пропустили сахрану.

Првог маја нападнута је фабрика експлозива у Витезу и радио-релејни центар везе ЈНА на планини Влашић. Другог маја нападнут је Дом ЈНА у Сарајеву, као и Војна болница која је гађана „зољама” и бестрзајним топовима. Нападнут је и Школски центар ЈНА у граду, а на оближњем полигону у Пазарићу блокирано је 250 ученика и питомаца војних школа. На зграду команде Друге војне области отвара се ватра из митраљеза, минобацача и артиљерије. У згради има погинулих и рањених. Све апеле да се прекину напади, да се погинули и рањени евакуишу из зграде Команде, муслиманска страна одбија и наставља са ватром.

У таквој ситуацији председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић враћа се из Лисабона у Сарајево. Задржан је у касарни ЈНА у Лукавици, где му је обезбеђена потпуна лична безбедност. Предочено му је стање у граду и затражено да он нареди муслиманској страни прекид ватре и омогућавање да се Команда Друге војне области евакуише са свим погинулим и рањеним припадницима ЈНА. Изетбеговић све то прихвата, пристаје да буде у оклопном транспортеру УН заједно са генералима Кукањцем и Мекензијем на челу колоне ЈНА. Пре одласка у Лисабон, Изетбеговић је сва своја овлашћења писмено пренео на Ејупа Ганића.

Напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици, из етера стиже порука припадницима „Зелених беретки”: „Убијте Алију”. Глас додаје: „Кљујо, склони се, ја водим ову операцију”. У Сарајеву добро знају чији је то био глас. Добровољачка је био покушај и да се убије Алија Изетбеговић. Од својих. А оптужи ЈНА. Отуда и такав став званичног Сарајева према трагедији убијених припадника ЈНА.

(Политика)