петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Миро Церар: Није прави тренутак да Словенија поново актуализује питање ратне одштете од Немачке
Хроника

Миро Церар: Није прави тренутак да Словенија поново актуализује питање ратне одштете од Немачке

PDF Штампа Ел. пошта
понедељак, 30. март 2015.

ЉУБЉАНА - Словеначки премијер Миро Церар изјавио је данас у парламенту да није прави тренутак да држава поново актуализује питање ратне одштете од Немачке, како је предложила опозициона Удружена левица, позивајући се на пример грчке владе.

У одговору на посланичко питање када ће његова влада донети закон о материјалном обештећењу жртава рата и затражити исплату ратних репарација од Немачке, која је у Другом светском рату део данашње Словеније окупирала, а део анектирала, Церар је рекао да таква питања треба ставити "у шири политички и историјски контекст".

Премијер је подсетио да је од тих догађаја прошло 70 година и да је Словенија на билатералном нивоу то питање престала да отвара у контактима с Немачком 2004. године, од уласка у Еуропску унију, пренела је Хина.

Према Цераровим речима, Словенија још сматра да питање ратне одштете није адекватно и праведно решено, иако Немачка тврди да је питање коначно затворено и да је Словенија имала користи од комерцијалних кредита које је Немачка одобрила бившој Југославији 1970-их година.

Међутим, додао је премијер, није право време да се то питање реактуализује, како је то сада током преговора о својим дуговима учинила грчка влада.

Одбијајући тврдње Удружене левице да је словеначка влада "сервилна" према Немачкој и канцеларки Ангели Меркел, Церар је навео да то није истина и да се његова влада никоме "не клања", а да питање немачког ратног дуга не сматра коначно затвореним, већ да за постављање тог питања није право време.

Он је подсетио да је Немачка данас највећи словеначки спољнотрговински партнер с којом Словенија има трговински суфицит и уговор о стратешкој сарадњи, као и да се у оквиру ЕУ залаже за добре односе не само с Немачком, него и Италијом и Аустријом и свим другим земљама како би се превладале трагичне историјске последице рата и подељеност којој је до уједињења Европе био изложен Стари континент.

Претходно, словеначки историчар Јанко Прунк изјавио је за љубљанско "Дело" да словеначке жртве Другог светског рата имају морално право на одштету, али да је права прилика да се од Немачке наплати део ратне одштете од 36 милијарди америчких долара, колико је припало некадашњој Југославији на мировној конференцији 1946. године, била пропуштена.

Како је објаснио прилика за то није искоришћена најпре 1953. када су савезници у Лондону прихватили мораторијум на немачке ратне дугове на шта је, приближавајући се Западу, пристала и тадашња Југославија.

Друга је прилика, додао је, пропуштена када се уједињавала Немачка 1990. године, а за касније преговоре о том питању Словенија, као мала држава, због жеље за уласком у ЕУ, није имала снаге и њене владе се на то нису усуђивале.

Удружена левица сматра да би Словенији од тих 36 милијарди долара требало припасти 16 одсто, односно око 5,7 милијарди долара, према кључу расподеле обавеза и потраживања које јој је након распада СФРЈ одредио Међународни монетарни фонд.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер