Mirjana Bobić-Mojsilović: Sretenje zločinaca

I ova nedelja bila je u znaku srpskih zločina. Film Anđeline DŽoli „U zemlji krvi i meda“ bio je na naslovnim stranama ne samo regionalnih već i svetskih medija - Anđelina je menjala haljine za premijere i slikala se sa Bredom, suze su tekle, a srpska javnost, podeljena oko toga kakav stav treba imati prema ostvarenju ambasadorke UN, dobila je utešnu nagradu - Anđelina je izjavila da misli da su Srbi pametan narod i da će shvatiti da njen film nije antisrpski nego da je antiratni.

U to vreme Srbija je, okovana snegom i ledom, slavila svoj Dan državnosti. Neverovatno, i Kosovo je tih dana slavilo svoj Dan državnosti, to jest četiri godine otkako je proglasilo nezavisnost, i tim povodom na CNN je emitovan kratak reklamni spot o najmlađoj državi Evrope, u kojoj su mogućnosti za biznis ogromne. I, takođe, baš povodom srpskog državnog praznika, na „Fejsbuk“ stranici muftije Muamera Zukorlića, koji uređuje grupa sandžačkih omladinaca pod nazivom „Sandžak autonomija“, osvanuo je tekst u kome se poručuje da se u Srbiji obeležava dan vezan za genocid 100.000 muslimana i rušenja 500 džamija u centralnoj Srbiji, koje su predvodili „Karađorđe i njegovi hajduci“. Na kraju se konstatuje da je reč o „Sretenju zločinaca“.

Ove nedelje je tim povodom istoričarka Branka Prpa izjavila da je Prvi srpski ustanak, koji se obeležava kao Dan državnosti, pun kontroverzi - od načina kako je Karađorđe oslobađao Srbiju do načina na koji se ponašao prema političkim protivnicima i da je potrebno taj istorijski događaj demitologizovati. Ona je za B92 ocenila da je u Srbiji na delu praksa da se istorija često falsifikuje, ali ne tako što se činjenice menjaju, već se one selektuju, odnosno političke elite, nemajući svest o istorijskom, daju sebi za pravo da biraju iz tradicije ono što smatraju istorijskom činjenicom. Prema njenim rečima, Prvi srpski ustanak ostao je u domenu kontroverzi i niko se ne pita „šta se tu zaista dogodilo“.

Dakle, možda je stvarno u pitanju bio „genocid“, samo što se za to tada nije znalo. Da je Karađorđe više pregovarao, a manje ratovao, danas bi njegova uloga bila manje kontroverzna. Da nije Srbiju oslobodio od Turaka, verovatno ne bi danas bio na stubu srama. Oslobađanje Srbije od turskog ropstva trebalo bi, ne samo povodom Dana državnosti, zaista da se preispita - jer je Srbija ratovala a da za to nije imala podršku svetskih sila. Nikog nije pitala da li da se oslobađa ili ne. Možda je sada krajnje vreme da se zaista utvrdi šta se tu zaista dogodilo?

A da bi se stvari isterale na čistinu, treba se vratiti do Kosovskog boja - gledano iz današnje perspektive srpskih istoričara, knez Lazar se poneo prilično politički nekorektno, a o mučkom ubistvu turskog sultana da i ne govorimo. Možda bi trebalo to rasvetliti, jer Srbija mora da ispuni još uslova kako bi stekla uslove za kandidaturu za ulazak u Evropsku uniju.

U tom smislu istoričari bi ovih dana mogli da imaju mnogo posla - potraga za genocidom koji su počinili Srbi i preispitivanje srpske istorije mogli bi jednom zasvagda da osveste ovaj narod. Borba za slobodu i nezavisnost mogla bi u današnjim uslovima da dobije potpuno drugačije obrise, srpski istorijski heroji preko noći bi mogli da postanu ratni zločinci, iz čega se može izvesti sasvim logičan zaključak da je zločin i mržnja prema drugim narodima, naročito prema Turcima, nešto što se kod nas proteže već vekovima. Srpska junačka poezija je šta - pohvala genocidu? Njegoš je u stvari - isti kao Amfilohije? Takođe, treba preispitati i naš odnos prema Nemcima, s obzirom na ponašanje Srbije u Prvom i Drugom svetskom ratu. Kad bi se sabrali svi Nemci koje je Bata Živojinović pobio po filmovima, učinak Anđeline DŽoli bi nam došao kao čista pohvala.

Sve u svemu, ispostavlja se da je Srbija zemlja koja nema razloga da baš slavi svoj Dan državnosti, pošto još uvek nije preispitala svoju istoriju.

Srbija je zemlja koja nema nikakvu politički korektnu istoriju, ali zato, hvala Bogu, ima politički korektne istoričare.

(Večernje novosti)