уторак, 20. новембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Мираш Дедеић: Владавини СПЦ у Црној Гори се ближи крај
Хроника

Мираш Дедеић: Владавини СПЦ у Црној Гори се ближи крај

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 07. новембар 2018.

 Тек када незаконито уписана црквена имовина на Београдску патријаршију буде узакоњена на државу Црну Гору наша земља ће моћи да живи у миру, без уплитања Српске православне цркве и страних центара моћи и могућности да овдје генеришу сукобе на националној и вјерској основи, поручио је у интервјуу за Побједу архиепископ цетињски митрополит црногорски Михаило.

Он вјерује да се ближи крај „владавини“ СПЦ у нашој земљи, с којом је више од двије деценије „држава дијелила суверенитет“, те да овог пута „администрација неће капитулирати пред београдским поповима“.

Очекује и да ће бити ријешено питање Острога који је сада под окриљем Српске цркве која од ове црногорске светиње, како је рекао, живи и зарађује милионе.

Након још једног инцидента на Ћипуру када полиција није дозволила одржавање скупа Црногорској православној цркви најавили сте да то више нећете дозвољавати. Што подразумијева оваква реакција ЦПЦ?

Полиција је спријечила да на Ћипуру одржимо легално најављен парастос нашој краљевској породици Петровић Његош, док је СПЦ без икакве најаве ушла у цркву која је у власништву пријестонице Цетиње. То више неће моћи. Зато према држави имамо три захтјева.

Прво – да се по хитној процедури усвоји закон о слободи вјероисповијести, друго – да се православним Црногорцима и њиховом свјештенству омогући вршење службе у црногорским црквама и манастирима који су изграђени прије 1918. године и треће – „обнова катастра по службеној дужности“ по Закону о државном катастру.

Тражимо да се уради ревизија свих уписа на око 70-80 одсто вјерских објеката на које су током 90-их година прошлога вијека, без икаквог правног основа и документа о власништву, уписали нерегистовани правни субјект – Српску православну цркву, односно њену експозитуру у Црној Гори – Митрополију црногорско приморску.Тражимо да се, сходно закону, пониште рјешења о упису, а објекти врате у власништво државе, односно у пређашње стање.

Очекујете ли да ће у скорије вријеме Нацрт закона о слободи вјероисповијести ући у процедуру?

Пракса да се усред Црне Горе, и формално и неформално, бескрупулозно презиру интереси Црногорске цркве и државе за рачун Србије и Београдске патријаршије, у случају овога закона је постављена другачије. Нацртом је предвиђено да се сва државна и народна имовина, која је као таква егзистирала до 1918. године, укључујући и посљедње деценије и незаконито уписану црквену имовину на Београдску патријаршију, узакоњује на државу Црну Гору.

Није предвиђено ни да се цетињској филијали Београдске патријаршије узакони ексклузивни статус. На темељу таквог статуса, који јој је двије и по деценије био неформално признат, она је била фактор с којим је наша држава дијелила суверенитет. Вјерујемо и у Бога се надамо, да овога пута, први пут, администрација неће капитулирати пред београдским поповима.

Српска црква у Црној Гори не престаје да води кампању против Црногорске православне цркве, а институције не реагују. Како то коментаришете?

Њиховом немоћи! Говор мржње, разне увреде, клевете и подметања, а посебно клетве знак су слабости СПЦ. Питаћемо се ускоро је ли могуће да смо себи дозволили да нас неко као што је Амфилохије, Јоаникије, Џомић, Пламенац и други тако дрско вријеђају у рођеној кући.

Надпоп Амфилохије недавно је изјавио да не подржава изградњу Српске куће у Подгорици коју финансира Влада Србије, јер сматра да је то непотребно, зато што је према његовом мишљењу цијела Црна Гора – Српска кућа. Од њега и његовог српског патријарха из Београда ништа нас не може зачудити ни изненадити. Њихова мржња према Црној Гори је већа од љубави према Србији, српству и Српској православној цркви.

Институције у Црној Гори се полако, али сигурно ослобађају овог баласта, који као рак рана скоро читав вијек нагриза скоро све поре црногорског друштва. Увјерен сам да вријеме ослобађања од ових окупатора брзо долази.

(Побједа)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да Србија адекватно обележава 100. годишњицу пробоја Солунског фронта и ослобођења Србије?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер