петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > МИП Хрватске: Спремни смо да докажемо великосрпску агресију
Хроника

МИП Хрватске: Спремни смо да докажемо великосрпску агресију

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 31. децембар 2009.

Министарство спољних послова Хрватске саопштило је да је "Хрватска спремна да на Међународном суду правде докаже чињенице о великосрпској агресији коју је деведесетих година предводио Слободан Милошевић, као и о одбрани хрватске државе и коначној победи над агресорским снагама".

Истовремено, Министарство спољних послова и европских интеграција саопштило је да ће се Република Хрватска и даље заузимати за изградњу добросуседских односа.

Председник Србије Борис Тадић изјавио је данас да је после консултација са премијером Србије Мирком Цветковићем одлучено да Србија поднесе контратужбу против Хрватске за геноцид, као и одговор на тужбу Републике Хрватске.

У синоћњем сучељавању на Хрватској радио-телевизији кандидат Социјалдемократске партије за председника Хрватске Иво Јосиповић рекао да не би одустао од хрватске тужбе против Србије, а његов противкандидат Милан Бандић да би позвао председника Бориса Тадића у Вуковар да се извини за злочине.

Током суочавања, Јосиповић и Бандић су се сложили да у војној акцији хрватских снага "Олуја" није било етничког чишћења Срба.

Хрватска је МСП-у поднела тужбу против Србије 1999. године. У њој се тврди да је Београд одговоран за "етничко чишћење" хрватских грађана као "облик геноцида", зато што је директно контролисао активности својих оружаних снага, обавештајних агената и разних паравојних одреда који су починили злочине на територији Хрватске.

Наводи се да су злочини почињени посебно у Вуковару, региону Книна, источне и западне Славоније и Далмације. Према тврдњи Хрватске, у том периоду убијено је око 10 хиљада особа, док је више од седам хиљада било заточено у логорима.

(РТС)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер