Miodrag Linta: Otvoreno pismo udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske premijeru Cvetkoviću

Poštovani gospodine Cvetković,

Obraćamo Vam se u ime udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske.  U prethodnom periodu u tri navrata smo Vam uputili zvanične dopise (23. februar 2011. godine, 29. april 2011. godine i 12. avgust 2011. godine). Niste nas primili.  Zbog toga smo prinuđeni da Vam se obratimo na ovaj način. Smatrali smo da jedna od centralnih tema sastanka sa Vama treba biti, pitanje evidencije oštećenih građana. 

Tražimo da Vlada Srbije po hitnom postupku donese odluku da se tokom popisa stanovništva u Srbiji na posebnom obrascu izvrši evidencija lica koja su izbegla ili prognana iz država nastalih na području bivše SFRJ (Hrvatska, BiH i Slovenija), kao i građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u navedenim državama, i da se izvrši evidencija njihove oduzete, nestale ili uništene imovine i drugih oduzetih prava. Istovremeno, tražimo da se izbeglim i prognanim licima i drugim oštećenim građanima koji žive u trećim zemljama (Australija, Novi Zeland, SAD, Kanada, evropske zemlje i dr.) omogući da se evidentiraju putem naših diplomatsko-konzularnih predstavništava. 

Pored toga, tražimo odgovor šta je sa materijalom sa popisa imovine izbeglih i prognanih lica iz 1996. godine koje je organizovalo Ministarstvo pravde bivše SR Jugoslavije. Dana 11.avgusta 2010. godine uputili smo dopis pomoćniku ministra finansija za imovinsko pravne odnose Radmili Jagodić u kojem smo tražili da nam odgovori na sledeća pitanja: prvo,  da li se materijal o popisu imovine izbeglih i prognanih Srba nalazi u Ministarstvu finansija-Sektor za imovinsko-pravne odnose? Drugo, da li je tačna informacija da popisni materijal nije obrađen i da ne postoji zvaničan izveštaj o vrednosti imovine izbeglih i prognanih Srba i ostalih građana? Treće, u slučaju da je popisni materijal obrađen da li je zvaničan izveštaj o vrednosti imovine izbeglih i prognanih Srba i ostalih građana dostupan javnosti ili nije?  Gospođa Jagodić još nije odgovorila na naša pitanja.

Poštovani Predsedniče Vlade, želimo Vas informisati da su predstavnici 104 Udruženja izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske potpisom i pečatom podržali Peticiju izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske. U peticiji je nabrojano 12 ključnih problema 500.000 izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i preko 100.000 građana Srbije koji su oštećeni u svojim

imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj. Od decembra 2010. do juna 2011. godine prikupili smo 70.000 potpisa podrške oštećenih građana. Prikupljene potpise smo kopirali u veći broj primeraka i dostavili Predsedniku Srbije Borisu Tadiću, Predsednici Narodne skupštine Republike Srbije Slavici Đukić-Dejanović, Vama, kao i relevantnim  ličnostima u međunarodnoj zajednici (Evropska unija, Savet Evrope, OSCE i dr.). 

              U aprilu ove godine dostavili smo Vam nacrt Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske i građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u Hrvatskoj. Cilj Rezolucije jeste da se pitanje ljudskih prava preko 600.000 oštećenih građana u Hrvatskoj definiše kao jedno od otvorenih pitanja u odnosima između zvaničnog Beograda i Zagreba i da se otvori suštinski dijalog uz podršku Evropske unije. Temelj suštinskog dijaloga trebalo bi biti Bečki sporazum o sukcesiji i sporazum o normalizaciji odnosa iz 1995. godine. U Aneksu G Bečkog sporazuma pod nazivom «Privatna svojina i stečena prava» se veoma jasno kaže da će prava na pokretnu i nepokretnu imovinu biti priznata, zaštićena i vraćena svim građanima koja su oni imali na dan 31.12.1990. godine a da će svi ugovori koji su sklopljeni za vreme rata, pod pritiscima i pretnjama, biti proglašeni ništavim.

Poštovani gospidine Cvetković, tražimo u ime preko pola miliona izbeglih i prognanih lica i građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u državama koje su nastale na području bivše SFRJ sledeće:

1. da Vlada Srbije po hitnom postupku donese odluku  da se tokom popisa stanovništva u Srbiji na posebnom obrascu izvrši evidencija lica koja su izbegla ili prognana iz država nastalih na području bivše SFRJ (Hrvatska, BiH i Slovenija), kao i građana Srbije koji su oštećeni u svojim imovinskim i drugim pravima u navedenim državama, i da se izvrši na posebnom obrascu evidencija njihove oduzete, nestale ili uništene imovine i drugih oduzetih prava;

2. da nam u svojstvu ministra finansija odgovorite da li se materijal o popisu imovine izbeglih i prognanih Srba iz 1996. godine nalazi u Ministarstvu finansija-Sektor za imovinsko-pravne odnose?

3. da Vlada Srbije podrži Peticiju izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske u kojoj navodi 12 ključnih problema vezano za povratak oduzetih imovinskih, stečenih i drugih prava, uspostave istih standarda u suđenjima za ratne zločine i rešavanja pitanja nestalih lica;

4. da Vlada Srbije usvoji predlog Rezolucije o poštovanju ljudskih prava izbegih i prognanih Srba iz Hrvatske i uputi ga u skupštinsku proceduru na usvajanje. Rezolucija bi  stvorila okvir da se traži  otvaranje suštinskog dijaloga između Srbije i Hrvatske i drugih država u pronalaženju pravičnog i trajnog rešenja naših problema.

5. Bečkim sporazumom o sukcesiji je osnovan Stalni mešoviti komitet čiji je zadatak da prati primenu Sporazuma. U prethodnom periodu Komitet se bavio podelom diplomatsko-konzularne imovine, arhive i sredstava bivše SFRJ, a poslednji put se sastao septembra 2009. godine u Beogradu. Tražimo da Vlada Srbije inicira, u što kraćem vremenskom roku, sazivanje sednice Stalnog mešovitog komiteta na kojoj bi se kao posebna tačka dnevnog reda razmatrao Aneks G Sporazuma pod nazivom „Privatna svojina i stečena prava“ odnosno pronalaženje mehanizama kojim bi se vratila oduzeta imovinska, stečena i druga prava izbeglim i prognanim Srbima i drugim oštećenim građanima

6. Savezna Republika Jugoslavija i Republika Hrvatska su potpisali 23. avgusta 1996. godine Sporazum o normalizaciji odnosa. Za izbegle i prognane Srbe i ostale oštećene građane posebno su značajni članovi 6. i 7. u kojima se govori o rešavanju pitanja nestalih lica, o pravnoj zaštiti imovine fizičkih i pravnih lica. Takođe, u članu 7. se veoma precizno navodi da će u roku od šest meseci od dana stupanja na snagu ovog Sporazuma strane ugovornice sklopiti sporazum o naknadi za svu uništenu, oštećenu ili nestalu imovinu, kao i da će biti formirana zajednička komisija sastavljena od po tri predstavnika svake strane ugovornice. Tražimo da nas informišete koje su mere preduzete za realizaciju Sporazuma i, ako su preduzete, dokle se stiglo u njihovoj realizaciji.

(NSPM)