Миодраг Линта: Отворено писмо удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске премијеру Цветковићу

Поштовани господине Цветковић,

Обраћамо Вам се у име удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске.  У претходном периоду у три наврата смо Вам упутили званичне дописе (23. фебруар 2011. године, 29. април 2011. године и 12. август 2011. године). Нисте нас примили.  Због тога смо принуђени да Вам се обратимо на овај начин. Сматрали смо да једна од централних тема састанка са Вама треба бити, питање евиденције оштећених грађана. 

Тражимо да Влада Србије по хитном поступку донесе одлуку да се током пописа становништва у Србији на посебном обрасцу изврши евиденција лица која су избегла или прогнана из држава насталих на подручју бивше СФРЈ (Хрватска, БиХ и Словенија), као и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у наведеним државама, и да се изврши евиденција њихове одузете, нестале или уништене имовине и других одузетих права. Истовремено, тражимо да се избеглим и прогнаним лицима и другим оштећеним грађанима који живе у трећим земљама (Аустралија, Нови Зеланд, САД, Канада, европске земље и др.) омогући да се евидентирају путем наших дипломатско-конзуларних представништава. 

Поред тога, тражимо одговор шта је са материјалом са пописа имовине избеглих и прогнаних лица из 1996. године које је организовало Министарство правде бивше СР Југославије. Дана 11.августа 2010. године упутили смо допис помоћнику министра финансија за имовинско правне односе Радмили Јагодић у којем смо тражили да нам одговори на следећа питања: прво,  да ли се материјал о попису имовине избеглих и прогнаних Срба налази у Министарству финансија-Сектор за имовинско-правне односе? Друго, да ли је тачна информација да пописни материјал није обрађен и да не постоји званичан извештај о вредности имовине избеглих и прогнаних Срба и осталих грађана? Треће, у случају да је пописни материјал обрађен да ли је званичан извештај о вредности имовине избеглих и прогнаних Срба и осталих грађана доступан јавности или није?  Госпођа Јагодић још није одговорила на наша питања.

Поштовани Председниче Владе, желимо Вас информисати да су представници 104 Удружења избеглих и прогнаних Срба из Хрватске потписом и печатом подржали Петицију избеглих и прогнаних Срба из Хрватске. У петицији је набројано 12 кључних проблема 500.000 избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и преко 100.000 грађана Србије који су оштећени у својим

имовинским и другим правима у Хрватској. Од децембра 2010. до јуна 2011. године прикупили смо 70.000 потписа подршке оштећених грађана. Прикупљене потписе смо копирали у већи број примерака и доставили Председнику Србије Борису Тадићу, Председници Народне скупштине Републике Србије Славици Ђукић-Дејановић, Вама, као и релевантним  личностима у међународној заједници (Европска унија, Савет Европе, ОСЦЕ и др.). 

              У априлу ове године доставили смо Вам нацрт Резолуције о поштовању људских права избеглих и прогнаних Срба из Хрватске и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у Хрватској. Циљ Резолуције јесте да се питање људских права преко 600.000 оштећених грађана у Хрватској дефинише као једно од отворених питања у односима између званичног Београда и Загреба и да се отвори суштински дијалог уз подршку Европске уније. Темељ суштинског дијалога требало би бити Бечки споразум о сукцесији и споразум о нормализацији односа из 1995. године. У Анексу Г Бечког споразума под називом «Приватна својина и стечена права» се веома јасно каже да ће права на покретну и непокретну имовину бити призната, заштићена и враћена свим грађанима која су они имали на дан 31.12.1990. године а да ће сви уговори који су склопљени за време рата, под притисцима и претњама, бити проглашени ништавим.

Поштовани госпидине Цветковић, тражимо у име преко пола милиона избеглих и прогнаних лица и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у државама које су настале на подручју бивше СФРЈ следеће:

1. да Влада Србије по хитном поступку донесе одлуку  да се током пописа становништва у Србији на посебном обрасцу изврши евиденција лица која су избегла или прогнана из држава насталих на подручју бивше СФРЈ (Хрватска, БиХ и Словенија), као и грађана Србије који су оштећени у својим имовинским и другим правима у наведеним државама, и да се изврши на посебном обрасцу евиденција њихове одузете, нестале или уништене имовине и других одузетих права;

2. да нам у својству министра финансија одговорите да ли се материјал о попису имовине избеглих и прогнаних Срба из 1996. године налази у Министарству финансија-Сектор за имовинско-правне односе?

3. да Влада Србије подржи Петицију избеглих и прогнаних Срба из Хрватске у којој наводи 12 кључних проблема везано за повратак одузетих имовинских, стечених и других права, успоставе истих стандарда у суђењима за ратне злочине и решавања питања несталих лица;

4. да Влада Србије усвоји предлог Резолуције о поштовању људских права избегих и прогнаних Срба из Хрватске и упути га у скупштинску процедуру на усвајање. Резолуција би  створила оквир да се тражи  отварање суштинског дијалога између Србије и Хрватске и других држава у проналажењу правичног и трајног решења наших проблема.

5. Бечким споразумом о сукцесији је основан Стални мешовити комитет чији је задатак да прати примену Споразума. У претходном периоду Комитет се бавио поделом дипломатско-конзуларне имовине, архиве и средстава бивше СФРЈ, а последњи пут се састао септембра 2009. године у Београду. Тражимо да Влада Србије иницира, у што краћем временском року, сазивање седнице Сталног мешовитог комитета на којој би се као посебна тачка дневног реда разматрао Анекс Г Споразума под називом „Приватна својина и стечена права“ односно проналажење механизама којим би се вратила одузета имовинска, стечена и друга права избеглим и прогнаним Србима и другим оштећеним грађанима

6. Савезна Република Југославија и Република Хрватска су потписали 23. августа 1996. године Споразум о нормализацији односа. За избегле и прогнане Србе и остале оштећене грађане посебно су значајни чланови 6. и 7. у којима се говори о решaвању питања несталих лица, о правној заштити имовине физичких и правних лица. Такође, у члану 7. се веома прецизно наводи да ће у року од шест месеци од дана ступања на снагу овог Споразума стране уговорнице склопити споразум о накнади за сву уништену, оштећену или несталу имовину, као и да ће бити формирана заједничка комисија састављена од по три представника сваке стране уговорнице. Тражимо да нас информишете које су мере предузете за реализацију Споразума и, ако су предузете, докле се стигло у њиховој реализацији.

(НСПМ)