четвртак, 18. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министри иностраних послова ЕУ најавили увођење нових санкција Русији због ''инвазије на Украјину''
Хроника

Министри иностраних послова ЕУ најавили увођење нових санкција Русији због ''инвазије на Украјину''

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. август 2014.

МИЛАНО - Министри иностраних послова Европске уније (ЕУ) најавили су, уочи данашњег састанка у Бриселу, да су утрли пут новим санкцијама Русији због, како су многи од њих навели, "инвазије на суседа Украјину".

Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је новинарима, на маргинама састанка у Милану, да украјинска криза "измиче контроли" и да ситуација у тој земљи "улази у нову димензију".

"Све наше наде за смиривањем ситуације су резултирале разочарањем и она показује знаке да измиче контроли", казао је Штајнмајер, пренела је агенција АФП.

Председник Комитет за спољне послове Европског парламента Елмар Брок, блиски политички савезник немачке канцеларке Ангеле Меркел, приметио је да су министри видели да, сви преговори, састанци и контакт групе немају успеха "пошто их Путин користи као алиби да добије на времену".

Без обзира што одлуке нису донете и што неке земље ЕУ и даље имају резерве око нових санкција Русији, европски извори најављују да ће лидери ЕУ данас у Бриселу, вероватно, дати задатак бриселским званичницима да сачине предлог нових казнених мера против Москве.

"Једина ствар која може да се уради у кратком року јесте да Европски савет одлучи да појача санкције, на пример за цео финансијски сектор. Мислим да ће лидери ЕУ одлучити да Комисија треба да направи јасне предлоге у том правцу", навео је Брок.

Петомесечни сукоб у Украјини достигао је критичну тачку ове недеље пошто је НАТО јуче потврдиио да је више од 1.000 руских вонка прешло украјинску границу да би се борили заједно са проруским снагама у Украјини.

"Морамо да будемо свесни онога с чим се суочавамо - сада смо у сред друге руске инвазије на Украјину у року од годину дана" приметио је шведски министар иностраних послова Карл Билт мислећи на руску анексију Кримског полуострва у марту, а другу сада на исток Украјине, додаје АП.

Билт је рекао да Русији мора да се упути јасна порука да су њени упади на терирорију суседне земље неприхватљиви.

Самит у сенци Украјине и џихада

Шефови држава и влада Европске уније окупиће се данас поподне у Бриселу како би размотрили одговор на заоштравање украјинске кризе и претњу од џихадиста у Сирији и Ираку. Како је у позивном писму најавио председник Европског савета Херман Ван Ромпеј, лидери ће најпре одлучивати о номинацијама за наследника Ван Ромпеја и шефице европске дипломатије Кетрин Ештон, којима крајем ове године истиче истиче петогодишњи мандат.

Одмах након тога, Ештон ће председавати дебатом о ситуацији у Украјини и растућој претњи од џихадиста "Исламске државе" који су последњих недеља заузели велике делове Ирака и Сирије. У четвртак су челници НАТО, Сједињених Држава и неколико европских држава оптужили Русију да се отворено укључила у сукобе у Украјини и послала војску у помоћ проруским снагама у тој земљи.

Премда руски председник Владимир Путин одбацује те оптужбе, на дневном реду ће се наћи списак нових санкција против Русије, које би могле да укључе проширење европске "црне листе" појединаца и предузећа којима је забрањено пословање у земљама Уније.

Лидери 28 чланица ће сем тога разговарати о упућивању војне помоћи ирачким Курдима, који су се нашли на удару џихадиста самопроглашене исламске државе (ИСИЛ).

Како пише британска штампа, премијер Дејвид Камерон ће предложити низ мера намењених отклањању опасности да припадници ИСИЛ, међу којима има неколико хиљада добровољаца из европских земаља, пренесу џихад на територију ЕУ.

Те мере би, како се наводи, требало да укључе тешњу сарадњу међу европским безбедносним службама, појачану контролу путника на аеродромима и испоруку модерне опреме за контролу границе Турској, преко које европски исламисти најчесће путују у Сирију и Ирак.

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер