Ministri finansija evrozone odobrili Grčkoj zajam od osam milijardi evra

Brisel - Ministri finansija evrozone saglasili su se da odobre Grčkoj spasonosni zajam koji bi trebalo da bude doznačen Atini u prvoj polovini idućeg meseca, ali tek pošto se sa tim složi i Međunarodni monetarni fond (MMF) koji treba da obezbedi deo tih sredstva, objavljeno je danas u Briselu.

Grčka će zahvaljujući toj tranši zajma, u vrednosti od osam milijardi evra, biti u stanju još neko vreme da vraća ogromne dugove i tako izbegne inače neminovni krah državne kase, izvestila je agencija privrednih informacija Blumberg.

Lideri članica evrozone će se u sredu, 26. oktobra, susresti u Briselu radi donošenja ključnih odluka za spas od pogubne dužničke krize koja pogađa Grčku i još nekoliko zemalja monetarnog bloka, potvrdio je u u petak uveče predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej.

Van Rompej je dodao da prvi samit, zakazan za nedelju, 23. oktobra, za kojeg se ranije očekivalo da će rezultirati sveobuhvatnim planom za evrozonu, sada predstavlja "prvi od dva koraka", koji će kulminirati "donošenjem konkretne odluke" u sredu, prenela je francuska novinska agencija AFP.

- U narednih nekoliko dana će biti preduzete dodatne intenzivne aktivnosti u cilju tehničke i političke pripreme za planirani dnevni red - naveo je Van Rompej.

Lideri Francuske i Nemačke, Nikola Sarkozi i Angela Merkel, već su ranije izjavili da zbog razlika u njihovim stavovima, uglavnom kako najbolje iskoristiti sredstva iz 440 milijardi evra vrednog fonda za pomoć prezaduženim članicama evrozone, konkretne odluke neće biti donesene na samitu u nedelju.

Sarkozi i Merkelova su saopštili da će se danas ponovo sastati kako bi pripremili "globalni i ambiciozni odgovor" na krizne izazove.

U zajedničkom saopštenju je navedeno da se u okviru tog plana razmatra mogućniost da Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) bude povećan na 940 milijardi evra, sa 440 milijardi evra, dogovorenih u julu.

Planom je takođe predviđena dokapitalizacija banaka, unapređenje zajedničkih mehanizama upravljanja u evrozoni , jačanje integracije unutar tog monetranog bloka.

Komesar Evropske unije (EU) za finansije Oli Ren je u intervjuu za njujorški "Volstrit džornal" priznao da i dalje postoje različita mišljenja kako povećati kapacitet EFSF i da će o "principima i ključnim parametrima " morati da bude postignut sporazum tokom ovog vikenda.

Merkelova i Sarkozi su takođe pozvali na "hitne" pregovore sa privatnim kreditorima kako bi se svorila stabilna situacija oko grčkog duga.

Detalji tog plana će biti razmotreni na sutrašnjem samitu lidera EU kako bi na sledećem samitu u sredu taj plan moga da bude konačno odobren, ukazano je u saopštenju.

Prema podacima londonskog "Fajnenšel tajmsa", među evropskim liderima postoji sve veći konsenzus o otpisivanju 50 odsto vrednosti grčkih obveznica, ali i da bi za usaglašavanje sporazuma o restrukrurisanju grčkog duga moglo biti potrebno nekoliko nedelja.

Misija EU, MMF i Evropske centralne banke (ECB) je posle nedavne inspekcije u Grčkoj zaključila da restrukturisanje državnog duga Grčke, koje će se negativno odraziti na privatne kreditore, izgleda sve neizbežnije.

Prema podacima agencije "Blumberg", dodatne finansijske potrebe Grčke u odnosu na letos dogovoreni drugi paket pomoći od 109 milijardi evra procenjuju se na 20 milijardi evra.

Ministri finansija evrozone su se složili da banke treba da preuzmu na sebe veće gubitke po grčkim obveznicama koje su u njihovom vlasništvu, ali u toku nastavka sastanka danas neće precizirati koliki bi taj otpis trebalo da bude.

Predsednik evrozone Zzan-Klod Junker izjavio je da banke moraju da podele "znatno povećanje" grčkog dužničkog bremena.

Švedski ministar finansija Anders Borg takođe smatra da je "prilično očigledno da je potreban znatan otpis grčkog duga".

Mada je ta mera od ključnog značaja za vladu u Atini kako bi zemlja mogla da ponovo stane na noge, zahtev da banke otpišu znatan deo duga, podstiče bojazan da one ne bi mogle da podnesu tolike gubitke.

Zbog toga se očekuje da ministri danas takođe primoraju banke da pribave milijarde evra dodatnog kapitala kako bi se zaštitile od preteranih gubitaka.

U julu su banke preliminarno pristale da preuzmu na sebe gubitke od 21 odsto, ali je misija "trojke" upozorila da će Atini, ako taj procenat ne bude povećan, biti potrebno čak 252 milijarde evra (350 milijardi dolara) novih zajmova do 2020, ukazano je u saopštenju inspektora koje je u petak dostavljeno ministrima.

Prema tom izveštaju, u koji je američka novinska agencija Asošiejtid pres (AP) imala uvid, grčki dug će dostići 186 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2013. i opasti na 152 odsto BDP tek do kraja 2020.

Sve te mere su od ključnog značaja za rešavanje dužničke krize u zoni evra koja preti da zahvati i veće ekonomije, kao što su Italija i Španija i koja usporava ekonomski rast širom Evrope i čak i sveta.

(Blic)