Министри финансија еврозоне одобрили Грчкој зајам од осам милијарди евра

Брисел - Министри финансија еврозоне сагласили су се да одобре Грчкој спасоносни зајам који би требало да буде дозначен Атини у првој половини идућег месеца, али тек пошто се са тим сложи и Међународни монетарни фонд (ММФ) који треба да обезбеди део тих средства, објављено је данас у Бриселу.

Грчка ће захваљујући тој транши зајма, у вредности од осам милијарди евра, бити у стању још неко време да враћа огромне дугове и тако избегне иначе неминовни крах државне касе, известила је агенција привредних информација Блумберг.

Лидери чланица еврозоне ће се у среду, 26. октобра, сусрести у Бриселу ради доношења кључних одлука за спас од погубне дужничке кризе која погађа Грчку и још неколико земаља монетарног блока, потврдио је у у петак увече председник Европског савета Херман ван Ромпеј.

Ван Ромпеј је додао да први самит, заказан за недељу, 23. октобра, за којег се раније очекивало да ће резултирати свеобухватним планом за еврозону, сада представља "први од два корака", који ће кулминирати "доношењем конкретне одлуке" у среду, пренела је француска новинска агенција АФП.

- У наредних неколико дана ће бити предузете додатне интензивне активности у циљу техничке и политичке припреме за планирани дневни ред - навео је Ван Ромпеј.

Лидери Француске и Немачке, Никола Саркози и Ангела Меркел, већ су раније изјавили да због разлика у њиховим ставовима, углавном како најбоље искористити средства из 440 милијарди евра вредног фонда за помоћ презадуженим чланицама еврозоне, конкретне одлуке неће бити донесене на самиту у недељу.

Саркози и Меркелова су саопштили да ће се данас поново састати како би припремили "глобални и амбициозни одговор" на кризне изазове.

У заједничком саопштењу је наведено да се у оквиру тог плана разматра могућниост да Европски фонд за финансијску стабилност (ЕФСФ) буде повећан на 940 милијарди евра, са 440 милијарди евра, договорених у јулу.

Планом је такође предвиђена докапитализација банака, унапређење заједничких механизама управљања у еврозони , јачање интеграције унутар тог монетраног блока.

Комесар Европске уније (ЕУ) за финансије Оли Рен је у интервјуу за њујоршки "Волстрит џорнал" признао да и даље постоје различита мишљења како повећати капацитет ЕФСФ и да ће о "принципима и кључним параметрима " морати да буде постигнут споразум током овог викенда.

Меркелова и Саркози су такође позвали на "хитне" преговоре са приватним кредиторима како би се сворила стабилна ситуација око грчког дуга.

Детаљи тог плана ће бити размотрени на сутрашњем самиту лидера ЕУ како би на следећем самиту у среду тај план мога да буде коначно одобрен, указано је у саопштењу.

Према подацима лондонског "Фајненшел тајмса", међу европским лидерима постоји све већи консензус о отписивању 50 одсто вредности грчких обвезница, али и да би за усаглашавање споразума о реструкрурисању грчког дуга могло бити потребно неколико недеља.

Мисија ЕУ, ММФ и Европске централне банке (ЕЦБ) је после недавне инспекције у Грчкој закључила да реструктурисање државног дуга Грчке, које ће се негативно одразити на приватне кредиторе, изгледа све неизбежније.

Према подацима агенције "Блумберг", додатне финансијске потребе Грчке у односу на летос договорени други пакет помоћи од 109 милијарди евра процењују се на 20 милијарди евра.

Министри финансија еврозоне су се сложили да банке треба да преузму на себе веће губитке по грчким обвезницама које су у њиховом власништву, али у току наставка састанка данас неће прецизирати колики би тај отпис требало да буде.

Председник еврозоне Ззан-Клод Јункер изјавио је да банке морају да поделе "знатно повећање" грчког дужничког бремена.

Шведски министар финансија Андерс Борг такође сматра да је "прилично очигледно да је потребан знатан отпис грчког дуга".

Мада је та мера од кључног значаја за владу у Атини како би земља могла да поново стане на ноге, захтев да банке отпишу знатан део дуга, подстиче бојазан да оне не би могле да поднесу толике губитке.

Због тога се очекује да министри данас такође приморају банке да прибаве милијарде евра додатног капитала како би се заштитиле од претераних губитака.

У јулу су банке прелиминарно пристале да преузму на себе губитке од 21 одсто, али је мисија "тројке" упозорила да ће Атини, ако тај проценат не буде повећан, бити потребно чак 252 милијарде евра (350 милијарди долара) нових зајмова до 2020, указано је у саопштењу инспектора које је у петак достављено министрима.

Према том извештају, у који је америчка новинска агенција Асошиејтид прес (АП) имала увид, грчки дуг ће достићи 186 одсто бруто домаћег производа (БДП) у 2013. и опасти на 152 одсто БДП тек до краја 2020.

Све те мере су од кључног значаја за решавање дужничке кризе у зони евра која прети да захвати и веће економије, као што су Италија и Шпанија и која успорава економски раст широм Европе и чак и света.

(Блиц)