петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министарство за европске интеграције: За чланство Србије у ЕУ 43 одсто, трећина грађана против
Хроника

Министарство за европске интеграције: За чланство Србије у ЕУ 43 одсто, трећина грађана против

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 26. јануар 2023.

Чланство Србије у Европској унији подржава 43 одсто грађана Србије, трећина је против, док реформе неопходне за чланство подржава две трећине грађана, показује ново истраживање јавног мњења, које је спровело Министарство за европске интеграције.

Уколико би сутра био одржан референдум са питањем „Да ли подржавате чланство Србије у ЕУ?“, 43 одсто грађана Србије гласало би за, 32 одсто против, док уопште не би гласало 13 одсто, а 12 не зна шта би одговорило на то питање, резултат је најновијег истраживања јавног мњења „Европска оријентација грађана Србије“.

Две трећине испитаника (65 одсто) сматра да би реформе неопходне за улазак наше државе у ЕУ требало спроводити, због добробити грађана и стварања боље и уређеније Србије.

На питање о бесповратној развојној помоћи Србији од 2000. године до данас, 28 одсто испитаника је препознало да је ЕУ највећи донатор, а иза њих се налазе Кина, Русија и Норвешка.

Трећина испитаника упозната је са чињеницом да се у Србији спроводе пројекти финансирани ЕУ средствима, а тај проценат је још већи у пограничним областима, где 48 одсто анкетираних зна да се у њиховим срединама спроводе пројекти у оквиру прекограничне сарадње. Више од 80 одсто њих се у потпуности или делимично слаже да виде конкретне резултате спровођења ових пројеката финансираних из фондова ЕУ.

Да би и држава и они лично имали користи од чланства Србије у ЕУ, сматра 38 одсто учесника истраживања. Највише користи имале би велике компаније, индустрија, мала и средња предузећа према мишљењу 35 одсто испитаника, затим здравство (11 одсто), школство (10 одсто), те судство и социјална заштита (по седам одсто).

С друге стране, 21 одсто грађана мисли да ће домаћа пољопривреда највише изгубити уласком Србије у ЕУ.

Борбу против корупције и реформу здравственог система (по 17 одсто), бољу заштиту људских права, реформу образовног система (по 12 одсто) и реформу правосуђа (11 одсто) грађани виде као најзначајније и као оне које највише утичу на њихов свакодневни живот. Следеће по важности су им унапређење пољопривреде (11 одсто) и боља заштита животне средине (10 одсто). За највећи број грађана чланство у ЕУ представља могућност путовања унутар ЕУ (15 одсто), више могућности запошљавања (14 одсто), пут ка бољој будућности младих људи (13 одсто), али за 13 одсто испитаника представља и ризик да изгубе сопствени културни идентитет.

Велики број грађана (41 одсто) изразио је спремност да, ако је то с циљем уласка у ЕУ, измени досадашње животне навике, као на пример да почне да одваја смеће за рециклажу, да плаћа кауцију за ПЕТ амбалажу, да штеди енергију и воду. Трећина наводи да би била спремна да мења и своје радне навике, пре свега радно време, дужину годишњег одмора, бенефиције које на послу има.

На питање у каквом би друштвеном систему волели да живе, грађани као узор најпре наводе Швајцарску (25 одсто), а потом Немачку (20 одсто) и Норвешку (14 одсто). У истраживању је учествовало 1.050 испитаника старијих од 18 година, на територији Србије, без Косова и Метохије, према стандарду Евробарометра, саопштило је министарство.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер