Министарство просвете о паду Универзитета у Београду на Шангајској листи: Оштра је конкуренција, много се улаже у високо образовање, посебно у Азији

Министарство просвете, науке и технолошког развоја саопштило је поводом пада Универзитета у Београду на Шангајској листи да је конкуренција међу универзитетима широм света све оштрија, улагања у науку и високо образовање, посебно у Азији, све већа, тако да то што се српски универзитети налазе на листи најуспешнијих може сматрати одређеним успехом.

Министарство је навело да је један од разлога пада то што наши универзитети немају више ниједног научника који се налази на листи најцитиранијих научника на свету, а да тај критеријум утиче са 20 одсто на укупан скор сваког универзитета.

Додаје се и да се укупно 30 одсто поена добија на основу тога да ли универзитет има научнике, било међу запосленима или бившим студентима који су добили Нобелову награду или Филдсову медаљу, а да додатних 20 одсто поена носи број радова објављених у часописима Натуре и Сциенце и да су и по том критеријуму наши универзитети лоше позиционирани.

"С друге стране, када се погледа број радова наших истраживача у часописима са СЦИ и ССЦИ листе, наши универзитети су котирани одлично. По овом критеријуму, Универзитет у Београду се налази чак испред неких универзитета који су међу 100 најбољих на свету", наводи се у саопштењу.

Додаје се да се од 2017. воде обласне листе универзитета у 54 области и да према том рангирању, 2017. године Универзитет у Београду био је заступљен у 18 области, прошле године у 27, а ове у 25 области. Када је у питању Универзитет у Београду, најзначајније позиције ове године држе области: наука и технологија хране (50. место у свету), рударско и минерално инжењерство (92), инструментална наука и технологија (134), металуршко инжењерство (179), јавно здравље (180) и стоматолошке науке (187).

Универзитет у Новом Саду је у три области сврстан у првих 500 на свету, наука и технологија хране (163), ветеринарске науке (290) и хемијско инжењерство (485), а Универзитет у Крагујевцу у две области клиничка медицина (257) и математика (489).

"Позиција универзитета на Шангајској листи је резултат вишедеценијског рада. Све претходно нам указује да је потребна озбиљна реформа сектора високог образовања и науке, и да у тој реформи, поред државе, морају да учествују и универзитети", наводи се у саопштењу.

Министарство је навело да је приступило свеобухватној реформи финансирања науке, основан је Фонд за науку, и већ је расписан први позив, као и да је пре месец дана усвојен и нови Закон о науци и истраживањима.

"Такође, радимо на реформи финансирања високог образовања, која је евидентно неопходна. У последњих неколико година је сваке године повећаван буџет за науку, али су свакако потребна још већа улагања", наводи се у саопштењу.

Министарство је истакло да очекује да ће сви ти кораци у наредним годинама позитивно утицати на позицију српских универзитета на Шангајској листи.

"Универзитет у Београду се на Шангајској листи за 2019. годину налази између 401. и 500. места, што је знатно лошија позиција у односу на претходну годину (између 301. и 400. места). Универзитет у Новом Саду је задржао позицију између 901. и 1.000. места", наводи се у саопштењу.

(Бета)

Видети још: Вук Јеремић: Пад Универзитета у Београду за преко 100 места на Шангајској листи резултат небриге напредњачке власти у чијем врху седе доказани фалсификатори Синиша Мали и Небојша Стефановић