Ministarstvo odbrane Azerbejdžana: Azerbejdžan pokrenuo antiterorističku operaciju lokalnog karaktera u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka. Moskva poziva na uzdržanost

 Azerbejdžan je pokrenuo "antiterorističku operaciju" lokalnog karaktera u Nagorno-Karabahu radi uspostavljanja ustavnog poretka, saopštilo je Ministarstvo odbrane te zemlje.

Kako se navodi, ove mere su preduzete zbog sistematskog granatiranja koje sprovode Oružane snage Jermenije, kao i zbog nastavka miniranja teritorije.

U Bakuu su saopštili da vojska izvodi napade visokopreciznim oružjem na liniju fronta i po dubini, na položaje jedinica jermenskih oružanih snaga i vojne objekte.

Napominje se da "civilno stanovništvo i civilna infrastruktura nisu mete".

Sirene za vazdušnu opasnost se čuju u prestonici nepriznate Republike Nagorno-Karabah, Stepanakertu.

Azerbejdžanski mediji javljaju da Baku zatvara svoj vazdušni prostor za jermenske letelice.

Na internetu se pojavio snimak rada azerbejdžanskih dronova. Kako se navodi, Azerbejdžan je počeo da koristi izraelsku municiju "harop".

 Podsetimo, u aprilu 2023. godine azerbejdžanski graničari su uspostavili kontrolni punkt na granici sa Jermenijom, na početku puta u Lačinskom koridoru, koji vodi u Stepanakert.

U decembru 2022. godine, isti autoput blokirali su azerbejdžanski aktivisti. Pojava kontrolnog punkta u Bakuu objašnjena je bezbednosnim pretnjama i nelegalnim korišćenjem jermenske strane puta za Stepanakert.

Jerevan je uspostavljanje kontrolnog punkta nazvao grubim kršenjem trilateralne izjave lidera Jermenije, Rusije i Azerbejdžana 2020. godine, a blokiranje koridora Lačin dovelo je, tvrdi, do humanitarne katastrofe u Nagorno-Karabahu. 

Istorija konflikta u Karabahu

Konflikt u Karabahu počeo je februara 1988. godine, kada je Nagorno-Karabaška autonomna oblast objavila svoje otcepljenje od Azerbejdžanske SSR.

Kao rezultat oružanog sukoba koji je trajao od 1992. do 1994. godine, Azerbejdžan je izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom i sedam susednih regiona. Nakon toga, sukob je eskalirao više puta.

U drugom ratu koji je izbio 2020. godine, posredovala je Moskva i rasporedila 2.000 pripadnika mirovnih snaga u regionu.

Dogovorili su se da potpuno prekinu vatru, da razmene zarobljenike i tela poginulih, a pored toga, regioni Kelbadžara i Lačina, kao i deo regiona Agdam, pripali su Bakuu. Ruske mirovne snage su stacionirane u regionu, i kod Lačinskog koridora.

Od prošle godine Jermenija i Azerbejdžan, uz posredovanje Rusije, SAD i EU, počeli da razgovaraju o budućem mirovnom sporazumu.

Ove godine, mediji su preneli vest da su Baku i Jerevan postigli istorijsku odluku o međusobnom priznanju. Predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev tada je izjavio da "je Jermenija priznala Karabah kao deo Azerbejdžana". Ipak, zvaničan dogovor nije bio potpisan, a situacija je sada ponovo eskalirala.

Komentari Moskve: Zabrinuti smo, pozivamo sve na dijalog

Predstavnica Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova danas je poručila da je Moskva kontaktirala Baku zbog poslednje odluke o sprovođenju "antiterorističke operacije". 

Moskva je, kako je rekla, u kontaktu sa obe strane, a Azerbejdžan trenutno dostavlja Rusiji informacije o pokrenutoj operaciji.

"Mediji šire informacije da je azerbejdžanska strana navodno 'blagovremeno' upozorila ruske mirovnjake na današnju  'antiterorističku operaciju' u Nagorno-Karabahu. Ovo nije istina. Informacija je preneta ruskom kontingentu nekoliko minuta pre početka sukoba", kazala je Zaharova.

U međuvremenu, MSP Rusije uputilo je poruku i Bakuu i Jerevanu da obustave vojne akcije i da se vrate diplomatskom rešavanju spornih pitanja. Moskva je zabrinuta zbog oštre eskalacije situacije, a ruski mirotvorci putem dijaloga pokušavaju da smire situaciju, i Rusija polazi od toga da će njihova sigurnost biti obezbeđena, poručila je portparolka.

"Svi koraci za mirno rešenje problema Karabaha navedeni su u izjavama tri strane, lidera Rusije, Azerbejdžana i Jermenije, koji su bili prihvaćeni u periodu od 2020. do 2022. godine. Posebno želimo da istaknemo i da su u poslednje vreme napori Rusije i drugih međunarodnih posrednika počeli da stvaraju ozbiljne preduslove za napredak u razrešenju karabahskog problema mirnim putem", poručila je još Zaharova.

Poslednja dešavanja stvaraju jako prijatnu osnovu za dalji razvoj neprijateljske politike Zapada prema Rusiji, napomenula je ona. Moskva, kako kaže, ostaje privržena saradnji sa Jerevanom, odnosno, Jermenijom. 

Glavna urednica medijske grupe RT i "Rasija sevodnja" Margarita Simonjan takođe je komentarisala eskalaciju situacije.

"Karabah. Tragično, beznadežno i predvidljivo", napisala je ona na Telegramu, ocenjujući da je bilo očekivano da sukob ponovo eskalira.

"Vlasti Jermenije su same izdale jermensku svetinju. Ostalo je samo da se objavi da se genocid nad Jermenima nije desio, i misija (premijera Jermenije Nikola) Pašinjana na ovoj zemlji biće ispunjena. Nezavidna je sudbina Jude", prokomentarisala je Simonjan.

Šta kažu Baku i Jerevan?

Od kako su mediji preneli vest da je počela "antiteroristička operacija" u Karabahu, oglasile su se zvanične vlasti i Bakua i Jerevana.

Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana poručilo je da je jedini put do mira u regionu da jermenski vojnici u potpunosti napuste Karabah i da se raspusti režim koji je na snazi u Stepanakertu, glavnom gradu nepriznate republike Nagorno-Karabah.

S druge strane, Ministarstvo odbrane Jermenije saopštilo je da se na teritoriji Karabaha ne nalaze jermenski vojnici.

(RT)