Министарство одбранe Азербејџана: Азербејџан покренуо антитерористичку операцију локалног карактера у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка. Москва позива на уздржаност

 Азербејџан је покренуо "антитерористичку операцију" локалног карактера у Нагорно-Карабаху ради успостављања уставног поретка, саопштило је Министарство одбранe те земље.

Како се наводи, ове мере су предузете због систематског гранатирања које спроводе Оружане снаге Јерменије, као и због наставка минирања територије.

У Бакуу су саопштили да војска изводи нападе високопрецизним оружјем на линију фронта и по дубини, на положаје јединица јерменских оружаних снага и војне објекте.

Напомиње се да "цивилно становништво и цивилна инфраструктура нису мете".

Сирене за ваздушну опасност се чују у престоници непризнате Републике Нагорно-Карабах, Степанакерту.

Азербејџански медији јављају да Баку затвара свој ваздушни простор за јерменске летелице.

На интернету се појавио снимак рада азербејџанских дронова. Како се наводи, Азербејџан је почео да користи израелску муницију "хароп".

 Подсетимо, у априлу 2023. године азербејџански граничари су успоставили контролни пункт на граници са Јерменијом, на почетку пута у Лачинском коридору, који води у Степанакерт.

У децембру 2022. године, исти аутопут блокирали су азербејџански активисти. Појава контролног пункта у Бакуу објашњена је безбедносним претњама и нелегалним коришћењем јерменске стране пута за Степанакерт.

Јереван је успостављање контролног пункта назвао грубим кршењем трилатералне изјаве лидера Јерменије, Русије и Азербејџана 2020. године, а блокирање коридора Лачин довело је, тврди, до хуманитарне катастрофе у Нагорно-Карабаху. 

Историја конфликта у Карабаху

Конфликт у Карабаху почео је фебруара 1988. године, када је Нагорно-Карабашка аутономна област објавила своје отцепљење од Азербејџанске ССР.

Као резултат оружаног сукоба који је трајао од 1992. до 1994. године, Азербејџан је изгубио контролу над Нагорно-Карабахом и седам суседних региона. Након тога, сукоб је ескалирао више пута.

У другом рату који је избио 2020. године, посредовала је Москва и распоредила 2.000 припадника мировних снага у региону.

Договорили су се да потпуно прекину ватру, да размене заробљенике и тела погинулих, а поред тога, региони Келбаџара и Лачина, као и део региона Агдам, припали су Бакуу. Руске мировне снаге су стациониране у региону, и код Лачинског коридора.

Од прошле године Јерменија и Азербејџан, уз посредовање Русије, САД и ЕУ, почели да разговарају о будућем мировном споразуму.

Ове године, медији су пренели вест да су Баку и Јереван постигли историјску одлуку о међусобном признању. Председник Азербејџана Илхам Алијев тада је изјавио да "је Јерменија признала Карабах као део Азербејџана". Ипак, званичан договор није био потписан, а ситуација је сада поново ескалирала.

Коментари Москве: Забринути смо, позивамо све на дијалог

Представница Министарства спољних послова Русије Марија Захарова данас је поручила да је Москва контактирала Баку због последње одлуке о спровођењу "антитерористичке операције". 

Москва је, како је рекла, у контакту са обе стране, а Азербејџан тренутно доставља Русији информације о покренутој операцији.

"Медији шире информације да је азербејџанска страна наводно 'благовремено' упозорила руске мировњаке на данашњу  'антитерористичку операцију' у Нагорно-Карабаху. Ово није истина. Информација је пренета руском контингенту неколико минута пре почетка сукоба", казала је Захарова.

У међувремену, МСП Русије упутило је поруку и Бакуу и Јеревану да обуставе војне акције и да се врате дипломатском решавању спорних питања. Москва је забринута због оштре ескалације ситуације, а руски миротворци путем дијалога покушавају да смире ситуацију, и Русија полази од тога да ће њихова сигурност бити обезбеђена, поручила је портпаролка.

"Сви кораци за мирно решење проблема Карабаха наведени су у изјавама три стране, лидера Русије, Азербејџана и Јерменије, који су били прихваћени у периоду од 2020. до 2022. године. Посебно желимо да истакнемо и да су у последње време напори Русије и других међународних посредника почели да стварају озбиљне предуслове за напредак у разрешењу карабахског проблема мирним путем", поручила је још Захарова.

Последња дешавања стварају јако пријатну основу за даљи развој непријатељске политике Запада према Русији, напоменула је она. Москва, како каже, остаје привржена сарадњи са Јереваном, односно, Јерменијом. 

Главна уредница медијске групе РТ и "Расија севодња" Маргарита Симоњан такође је коментарисала ескалацију ситуације.

"Карабах. Трагично, безнадежно и предвидљиво", написала је она на Телеграму, оцењујући да је било очекивано да сукоб поново ескалира.

"Власти Јерменије су саме издале јерменску светињу. Остало је само да се објави да се геноцид над Јерменима није десио, и мисија (премијера Јерменије Никола) Пашињана на овој земљи биће испуњена. Незавидна је судбина Јуде", прокоментарисала је Симоњан.

Шта кажу Баку и Јереван?

Од како су медији пренели вест да је почела "антитерористичка операција" у Карабаху, огласиле су се званичне власти и Бакуа и Јеревана.

Министарство спољних послова Азербејџана поручило је да је једини пут до мира у региону да јерменски војници у потпуности напусте Карабах и да се распусти режим који је на снази у Степанакерту, главном граду непризнате републике Нагорно-Карабах.

С друге стране, Министарство одбране Јерменије саопштило је да се на територији Карабаха не налазе јерменски војници.

(РТ)