петак, 19. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Министарство финансија: Јавни дуг Србије на крају 2014. године износио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9 одсто БДП
Хроника

Министарство финансија: Јавни дуг Србије на крају 2014. године износио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9 одсто БДП

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 30. јануар 2015.

Јавни дуг Србије на крају 2014. године износио је 22,76 милијарди евра, што је 70,9 одсто бруто домаћег производа (БДП), објавило је данас Министарство финансија.

Законом о буџетском систему учешће јавног дуга у БДП-у ограничено је на 45 одсто, али је та законска обавеза давно прекршена.

У односу на новембар 2014, јавни дуг је увећна за око 480 милиона евра.

На крају 2013. године јавни дуг Србије износио је 20,14 милијарди евра, односно 59,6 одсто БДП.

Јавни дуг је на крају 2000. године био 14,17 милијарди евра, што је износило 201,2 одсто БДП. Од тада је најнижи износ јавног дуга био 2008. године и износио је 8,78 милијарди, односно 28,3 одсто БДП.

Буџетски дефицит 176,4 милијарди динара у 2014.

Дефицит републичког буџета Србије у 2014. години, према прелиминарним подацима Министарства финансија, износио је 176,4 милијарди динара а на месечном нивоу у децембру је достигао 26,9 милијарди динара.

Коначни подаци о приходима, расходима и резултату биће познати након израде завршног рачуна буџета Републике, навело је Министарство финансија на својој интернет страници, и подсетило да прелиминарни извештај не укључује приходе и расходе индиректних корисника буџета, који ће бити обухваћени завршним рачуном.

Према објављеном извештају, у прошлог години остварени су приходи у износу од 881,1 милијарде динара, што је за 16,8 милијарди динара више од износа предвиђеног ребалансом,  а расходи су били 1.057 милијарди динара, или за 31,6 милијарди динара мање од плана. Остварење прихода је боље од планираног захваљујући високим приходима по основу ПДВ-а и непореским приходима у четвртом кварталу.

Боља наплата домаћег ПДВ, висок прилив ПДВ по основу увоза и повраћаји који су били нижи од планираних, резултирали су већим приходом по основу овог пореза за 11,5 милијарди динара у односу на износ који је предвиђен ребалансом.

(Бета-Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер