Miloš Obradović: Mađarska protiv MMF-a

Dok se vlast u Srbiji hvali dobrim rezultatima pregovora sa MMF, Viktor Orban, mađarski premijer izjavljuje da MMF može da bude kreditor, ali ne može da vodi ekonomsku politiku u njegovoj zemlji

Dok se u Srbiji čeka da MMF dozvoli ili ne dozvoli povećanje plata učiteljima, da li će penzioneri dobiti novčanu pomoć i gde svaku ekonomsku reformu treba da aminuje Fond Mađarska je rešila da im otkaže slepu poslušnost.

„U interesu Mađarske je da zaključi sporazum o zajmu sa MMF, ali nije u interesu zemlje da ima sporazum o vođenju ekonomske politike sa Fondom“, izjavio je mađarski premijer Viktor Orban u utorak, istog dana kada su završeni pregovori između srpske vlade i MMF.

Ovo je nastavak njegove politike „vraćanja finansijske nezavisnosti zemlje“, koja je pre mesec i po dana skoro dovela do toga da MMF i EU raskinu finansijski aranžman sa Mađarskom težak 20 milijardi dolara, a kojim je krajem 2008. ova zemlja spašena od bankrota.

Orban je nedavno izjavio da je jedina obaveza koju Mađarska ima prema Fondu da smanji deficit na 3,8 odsto ove godine.

„Kako ćemo to da uradimo, stvar je mađarske vlade. Sporazumom sa MMF smo se obavezali da deficit neće preći 3,8 odsto, a kako ćemo do toga doći, naša je stvar. Aranžman sa MMF ističe u oktobru i nema razloga da ulazimo sa njima u neke dugoročnije aranžmane. Od sada treba da pregovaramo isključivo sa našim partnerima iz EU“, poručio je mađarski premijer.

Porez na banke, umesto zakidanja na socijali

Ono što je Orban odbio da učini, a na čemu su MMF i EU insistirali, je da sprovede žestoke mere štednje, da skreše davanja za plate, penzije, zdravstvo, obrazovanje i tako smanji deficit. S druge strane, iako je mađarska vlada sprovela mere štednje, Orban je na umu imao drugi način punjenja budžeta. Mađarska vlada odlučila je da uvede porez na aktivu banaka od čak 0,5 odsto, što bi trebalo u budžet da donese oko 700 miliona evra. Taman toliko da se deficit smanji na nivo koji zahteva MMF. Istovremeno je smanjen porez za mala i srednja preduzeća i porez na dohodak.

Intersantno je da se Orban našao na meti kritika međunarodnih institucija, pre svega Evropske centralne banke, kada je u programu smanjenja troškova „skresao“ primanja guvernera mađarske centralne banke i njegovog osoblja za 75 odsto. Tada su iz ECB upozorili da vlada utiče na nezavisnost centralne banke.

Ovo je takođe zanimljiva paralela sa eks guvernerom Radovanom Jelašićem, koji je odbio naredbu vlade da smanji svoju i plate svojih saradnika. Doduše, Jelašić je potom „samostalno“ doneo odluku o „kresanju“ plata u Narodnoj banci Srbije.

Bankari protiv Orbana

 Protiv ideje o uvođenju poreza na bankarsku aktivu, o kojoj razmišlja još nekoliko zemalja - uključujući i SAD i Veliku Britaniju, digli su glas i EU, MMF, Evropska centralna banka, bankari i finansijska tržišta nazvavši ga brutalnim. 

Orban je zakon u parlamentu, u kojem vladajuća koalicija ima dvotrećinsku većinu, branio argumentima da finansijske institucije treba da učestvuju u poštenijoj raspodeli poreskog tereta i to samo privremeno, dok se se ekonomija ne oporavi i ponovo uspostavi finansijska stabilnost.

„Porez na banke je neophodan, pravedan i efikasan, jer služi interesima zemlje i naroda koji je u teškoj situaciji“, rekao je Orban.

Predsednik uprave Rajfajzen internešnala Herbert Stepic je, međutim, osuo rafalnu paljbu po novom zakonu o nametu na banke tvrdeći da je to „najbolji primer promašene mere“. Uzrok njegovog nezadovoljstva svakako je činjenica da će Rajfajzen morati da plati porez od 36 miliona evra do kraja ove godine. On je ocenio da ova mera svakako neće rešiti strukturalne probleme Mađarske.

Stepic je istakao da je porez na banke najgora stvar koja se mogla desiti, jer će usporiti privredni rast, ali je poručio i da ova bnaka neće napustiti mađarsko tržište.

Možda je ono što posebno boli šefa Rajfajzena to što je aktiva banke u drugom kvartalu ove godine više od tri puta porasla u odnosu na prošlu godinu, a porez će se naplaćivati u odnosu na veličinu aktive.

Još više će ovaj porez koštati Erste banku, koja će morati da uplati na račun države 40 miliona evra do kraja godine.

„Ova mera je kratkoročna, Ništa više od toga. Ne obezbeđuje nikakvu održivu podršku konsolidaciji budžeta“, izjavio je jedan zvaničnik Erste banke.

Strah od mađarskog sindroma

Odbijanje programa štednje od strane Mađarske zabrinulo je čelnike EU i MMF jer sličan program sprovode i u Grčkoj i Rumuniji, a tu se može ubrojati i Srbija, jer postoji strah da bi vođeni primerom Mađara i neke od ovih zemalja mogle krenuti istim putem.

„To bi mogao biti veoma važan presedan za druge zemlje. U ovim programima mora biti više fleksibilnosti i racionalnosti“, preneo je „Volstrit žurnal“ izjavu Marka Veisbrota, ekonomiste Centra za ekonomska i politička istraživanja iz Vašingtona.

Doduše, Mađarsku u oktobru čekaju lokalni izbori, pa mnogi ocenjuju da vlada na čelu sa Orbanom stiče političke poene na „patriotskoj borbi protiv stranih finansijskih okupatora“.

Mlađen Kovačević, član Akademije ekonomskih nauka, kaže da je mnogo svetskih ekonomista, uključujući tu i nobelovce Pola Krugmana i DŽozefa Štiglica, za osnivanje drugih međunarodnih finansijskih organizacija koje nisu pod tolikim uticajem SAD i neoliberalne filozofije.

„Osnovni zadatak MMF je da obezbede da im se uredno srevisira kredit. Na primer, nezaposlenost za njih uopšte nije ekonomski problem. Njima je samo važno u svim zemljama da se što brže sprovede privatizacija i obori inflacija. To što nezaposlenost raste, što su spoljnotrgovinski deficiti ogromni, što uvoz uništava domaću industriju, to ih se ne tiče“, ističe Kovačević.

Profesor je istakao i da je moguće da MMF brani interese stranih banaka i zapadnih država u zemljama istočne Evrope, jer je Fond pod kontrolom SAD.

„Apsurdno je da banke ostvaruju ogromne profite, čak i u krizi, a ne plaćaju poreze, dok istovremeno naplaćuju ogromne razlike između pasivnih i aktivnih kamata. Uspešno i dobro bankarstvo je ono koje obezbeđuje povoljne uslove za privredu da se razvija“, kaže Kovačević.

MMF pod kontrolom Amerike

„Pre dve godine MMF je bio pred propašću. Pre svetske krize govorilo se da je Fondu došao kraj. Svi su bežali od njih. Rumunija, Bugarska, Makedonija, čak i Srbija su prevremeno otplaćivali kredite kako bi pobegli od uslova koje diktira MMF. Postavljalo se pitanje kako će da preživi, čak su i ugasili kancelariju u Srbiji, zbog mera štednje. Onda je u Srbiji guverner Jelašić počeo da priziva Fond kako bi obuzdao političare. Mada nikad nisam bio pristalica Fonda i Vašingtonskog konsenzusa, po čijim principima radi, Srbija se sada nalazi između čekića i nakovnja. Možda bi bilo i gore da nema MMF. Nesporno je da oni utiču na razumnije trošenje države. S druge strane, pretpostavljam da upravo Fond insistira na prodaji Telekoma Srbije, zlatnu koku koja čak i u vremenima krize zarađuje pare“, smatra Kovačević.

Mantra MMF - privatizacija, stabilizacija, liberalizacija - u istoriji se nije baš uvek pokazala uspešnom. Najbolji podsetnik na to je Muzej inostranog duga u Buenos Ajresu u Argentini, čiji je veliki deo posvećen kreditima i savetima MMF.

„Argentina je bila najposlušniji učenik Fonda. Tadašnji predsednik MMF je izjavio da slučaj Argentine treba da uđe u udžbenike makroekonomije kao primer kako zemlja napreduje kada sluša savete MMF. Posle šest meseci Argentina je 2001. godine bankrotirala“, objašnjava naš sagovornik.

Muzej propalih saveta MMF-a

Muzej inostranog duga se nalazi u okviru Ekonomskog fakulteta u Buenos Ajresu. Ovaj fakultet izdaje i jedan crtani strip, gde uloga MMF nije baš ružičasto predstavljena. U stripu „Uljez u familiji“ MMF je prikazan kao američki zavodnik Frensis, koji obrlati Patrisiju, ćerku bogatog industrijalca. Na kraju preuzima kompaniju u svoje ruke i upropaštava je. Na kraju, 2001. godine par se razvodi.

Ima još primera, ne baš tako plemenite uloge MMF u „restruktuiranju“ zemalja. Najsvežiji je slučaj Haitija, kada je Fond, posle razornog zemljotresa koji je bukvalno uništio ionako skromnu privredu ove zemlje, ponudio zajam od 114 miliona dolara. 

Sefas Lumina, nezavisni ekspert pri Ujedinjenim nacijama zadužen za spoljni dug i ljudska prava, izjavio je da je ovaj zajam „duboko neprimeren“ za zemlju koja je i pre zemljotresa važila za najsiromašniju na zapadnoj hemisferi. On je poručio da je Haitiju potrebna hitna pomoć, a ne kredit.

(Balkanmagazin)