петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милош Обрадовић: Мађарска против ММФ-а
Хроника

Милош Обрадовић: Мађарска против ММФ-а

PDF Штампа Ел. пошта
недеља, 05. септембар 2010.

Док се власт у Србији хвали добрим резултатима преговора са ММФ, Виктор Орбан, мађарски премијер изјављује да ММФ може да буде кредитор, али не може да води економску политику у његовој земљи

Док се у Србији чека да ММФ дозволи или не дозволи повећање плата учитељима, да ли ће пензионери добити новчану помоћ и где сваку економску реформу треба да аминује Фонд Мађарска је решила да им откаже слепу послушност.

„У интересу Мађарске је да закључи споразум о зајму са ММФ, али није у интересу земље да има споразум о вођењу економске политике са Фондом“, изјавио је мађарски премијер Виктор Орбан у уторак, истог дана када су завршени преговори између српске владе и ММФ.

Ово је наставак његове политике „враћања финансијске независности земље“, која је пре месец и по дана скоро довела до тога да ММФ и ЕУ раскину финансијски аранжман са Мађарском тежак 20 милијарди долара, а којим је крајем 2008. ова земља спашена од банкрота.

Орбан је недавно изјавио да је једина обавеза коју Мађарска има према Фонду да смањи дефицит на 3,8 одсто ове године.

„Како ћемо то да урадимо, ствар је мађарске владе. Споразумом са ММФ смо се обавезали да дефицит неће прећи 3,8 одсто, а како ћемо до тога доћи, наша је ствар. Аранжман са ММФ истиче у октобру и нема разлога да улазимо са њима у неке дугорочније аранжмане. Од сада треба да преговарамо искључиво са нашим партнерима из ЕУ“, поручио је мађарски премијер.

Порез на банке, уместо закидања на социјали

Оно што је Орбан одбио да учини, а на чему су ММФ и ЕУ инсистирали, је да спроведе жестоке мере штедње, да скреше давања за плате, пензије, здравство, образовање и тако смањи дефицит. С друге стране, иако је мађарска влада спровела мере штедње, Орбан је на уму имао други начин пуњења буџета. Мађарска влада одлучила је да уведе порез на активу банака од чак 0,5 одсто, што би требало у буџет да донесе око 700 милиона евра. Таман толико да се дефицит смањи на ниво који захтева ММФ. Истовремено је смањен порез за мала и средња предузећа и порез на доходак.

Интерсантно је да се Орбан нашао на мети критика међународних институција, пре свега Европске централне банке, када је у програму смањења трошкова „скресао“ примања гувернера мађарске централне банке и његовог особља за 75 одсто. Тада су из ЕЦБ упозорили да влада утиче на независност централне банке.

Ово је такође занимљива паралела са екс гувернером Радованом Јелашићем, који је одбио наредбу владе да смањи своју и плате својих сарадника. Додуше, Јелашић је потом „самостално“ донео одлуку о „кресању“ плата у Народној банци Србије.

Банкари против Орбана

 Против идеје о увођењу пореза на банкарску активу, о којој размишља још неколико земаља - укључујући и САД и Велику Британију, дигли су глас и ЕУ, ММФ, Европска централна банка, банкари и финансијска тржишта назвавши га бруталним. 

Орбан је закон у парламенту, у којем владајућа коалиција има двотрећинску већину, бранио аргументима да финансијске институције треба да учествују у поштенијој расподели пореског терета и то само привремено, док се се економија не опорави и поново успостави финансијска стабилност.

„Порез на банке је неопходан, праведан и ефикасан, јер служи интересима земље и народа који је у тешкој ситуацији“, рекао је Орбан.

Председник управе Рајфајзен интернешнала Херберт Степиц је, међутим, осуо рафалну паљбу по новом закону о намету на банке тврдећи да је то „најбољи пример промашене мере“. Узрок његовог незадовољства свакако је чињеница да ће Рајфајзен морати да плати порез од 36 милиона евра до краја ове године. Он је оценио да ова мера свакако неће решити структуралне проблеме Мађарске.

Степиц је истакао да је порез на банке најгора ствар која се могла десити, јер ће успорити привредни раст, али је поручио и да ова бнака неће напустити мађарско тржиште.

Можда је оно што посебно боли шефа Рајфајзена то што је актива банке у другом кварталу ове године више од три пута порасла у односу на прошлу годину, а порез ће се наплаћивати у односу на величину активе.

Још више ће овај порез коштати Ерсте банку, која ће морати да уплати на рачун државе 40 милиона евра до краја године.

„Ова мера је краткорочна, Ништа више од тога. Не обезбеђује никакву одрживу подршку консолидацији буџета“, изјавио је један званичник Ерсте банке.

Страх од мађарског синдрома

Одбијање програма штедње од стране Мађарске забринуло је челнике ЕУ и ММФ јер сличан програм спроводе и у Грчкој и Румунији, а ту се може убројати и Србија, јер постоји страх да би вођени примером Мађара и неке од ових земаља могле кренути истим путем.

„То би могао бити веома важан преседан за друге земље. У овим програмима мора бити више флексибилности и рационалности“, пренео је „Волстрит журнал“ изјаву Марка Веисброта, економисте Центра за економска и политичка истраживања из Вашингтона.

Додуше, Мађарску у октобру чекају локални избори, па многи оцењују да влада на челу са Орбаном стиче политичке поене на „патриотској борби против страних финансијских окупатора“.

Млађен Ковачевић, члан Академије економских наука, каже да је много светских економиста, укључујући ту и нобеловце Пола Кругмана и Џозефа Штиглица, за оснивање других међународних финансијских организација које нису под толиким утицајем САД и неолибералне филозофије.

„Основни задатак ММФ је да обезбеде да им се уредно сревисира кредит. На пример, незапосленост за њих уопште није економски проблем. Њима је само важно у свим земљама да се што брже спроведе приватизација и обори инфлација. То што незапосленост расте, што су спољнотрговински дефицити огромни, што увоз уништава домаћу индустрију, то их се не тиче“, истиче Ковачевић.

Професор је истакао и да је могуће да ММФ брани интересе страних банака и западних држава у земљама источне Европе, јер је Фонд под контролом САД.

„Апсурдно је да банке остварују огромне профите, чак и у кризи, а не плаћају порезе, док истовремено наплаћују огромне разлике између пасивних и активних камата. Успешно и добро банкарство је оно које обезбеђује повољне услове за привреду да се развија“, каже Ковачевић.

ММФ под контролом Америке

„Пре две године ММФ је био пред пропашћу. Пре светске кризе говорило се да је Фонду дошао крај. Сви су бежали од њих. Румунија, Бугарска, Македонија, чак и Србија су превремено отплаћивали кредите како би побегли од услова које диктира ММФ. Постављало се питање како ће да преживи, чак су и угасили канцеларију у Србији, због мера штедње. Онда је у Србији гувернер Јелашић почео да призива Фонд како би обуздао политичаре. Мада никад нисам био присталица Фонда и Вашингтонског консензуса, по чијим принципима ради, Србија се сада налази између чекића и наковња. Можда би било и горе да нема ММФ. Неспорно је да они утичу на разумније трошење државе. С друге стране, претпостављам да управо Фонд инсистира на продаји Телекома Србије, златну коку која чак и у временима кризе зарађује паре“, сматра Ковачевић.

Мантра ММФ - приватизација, стабилизација, либерализација - у историји се није баш увек показала успешном. Најбољи подсетник на то је Музеј иностраног дуга у Буенос Ајресу у Аргентини, чији је велики део посвећен кредитима и саветима ММФ.

„Аргентина је била најпослушнији ученик Фонда. Тадашњи председник ММФ је изјавио да случај Аргентине треба да уђе у уџбенике макроекономије као пример како земља напредује када слуша савете ММФ. После шест месеци Аргентина је 2001. године банкротирала“, објашњава наш саговорник.

Музеј пропалих савета ММФ-а

Музеј иностраног дуга се налази у оквиру Економског факултета у Буенос Ајресу. Овај факултет издаје и један цртани стрип, где улога ММФ није баш ружичасто представљена. У стрипу „Уљез у фамилији“ ММФ је приказан као амерички заводник Френсис, који обрлати Патрисију, ћерку богатог индустријалца. На крају преузима компанију у своје руке и упропаштава је. На крају, 2001. године пар се разводи.

Има још примера, не баш тако племените улоге ММФ у „реструктуирању“ земаља. Најсвежији је случај Хаитија, када је Фонд, после разорног земљотреса који је буквално уништио ионако скромну привреду ове земље, понудио зајам од 114 милиона долара. 

Сефас Лумина, независни експерт при Уједињеним нацијама задужен за спољни дуг и људска права, изјавио је да је овај зајам „дубоко непримерен“ за земљу која је и пре земљотреса важила за најсиромашнију на западној хемисфери. Он је поручио да је Хаитију потребна хитна помоћ, а не кредит.

(Балканмагазин)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер