Милош Гарић: Вук на потезу

Вук Јеремић може да буде тужан, али никако не треба да очајава после убедљивог пораза на изборима за потпредседника Демократске странке

Подршка 981 делегата коју је добио на страначкој скупштини, наспрам 1.603 гласа, колико је сакупио Шане Петровић, истина, звучи као врућ шамар, али тај резултат је данас много већи проблем за ДС него што је срамота за још актуелног министра спољних послова.

Јер демократе су се у суботу на врло експлицитан и помало ритуалан начин одрекле вероватно најталентованијег српског политичара млађе генерације. Јеремић их је заправо својим инсистирањем на кандидатури приморао да то јавно признају. Тако смо дошли у парадоксалну ситуацију, да човек који по свим анкетама, намештеним и ненамештеним, спада у три најпопуларнија домаћа политичка делатника, у сопственој партији иде по бурек Јелени Триван и Бојану Пајтићу. Ову небулозу само донекле је ублажио податак да је огромну подршку у избору за потпредседника ДС-а освојио један други новајлија у високим партијским круговима. Својим менаџерским квалитетима и енергијом градоначелник Београда Драган Ђилас улетео је у круту и учмалу страначку структуру и наметнуо се за предводника једног потпуно новог таласа на нашој јавној сцени.

Ипак, Јеремићев случај у први план је гурнуо ту чињеницу да у политици елементарна логика веома често губи битку са потребом за трулим компромисима. Вођа је значи одлучио, суштински није важно из којих разлога и да ли је на то био приморан, да жртвује свог човека, и то је већ много пута виђен сценарио. Он нарочито није чудан за данашњи ДС, који увелико функционише по правилима корпоративних предузећа. Специјалност овог случаја је то што Вук Јеремић на месту шефа дипломатије тренутно има много већу подршку читаве опозиције, ДСС-а, СНС-а, СРС-а, као и коалиционих партнера СПС-а и Г17, него што је има међу својим демократама. И управо то је оно о чему ће у данима који следе морати да размишља највише сам Јеремић. Јер, уколико не одлучи да мења сопствене ставове и покуша да се уклопи у овај и овакав ДС, следи му дебела илегала и непријатан статус отпадника. Одлуком да упркос свим упозорењима ипак уђе у трку за место у врху странке чини се да је Јеремић наговестио даљи развој догађаја. И зато кажем да не треба да очајава. Сазнао је оно што се правио да не зна и сада ће бити занимљиво. Вук је на потезу.

(Прес)