петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Суд Бих осудио Србе на 1067, Хрвате на 137, а Бошњаке на 124 године затвора
Хроника

Милорад Додик: Суд Бих осудио Србе на 1067, Хрвате на 137, а Бошњаке на 124 године затвора

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 12. април 2011.

БАЊАЛУКА - Суд БиХ је до 2010. године Србима изрекао укупно 1 067 година затвора, Хрватима 137 година и шест мјесеци, а Бошњацима 124 године затвора - наводи се у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коју је предсједник Републике Српске Милорад Додик доставио Народној скупштини и која ће бити на дневном реду сутрашње посебне сједнице.

Од правоснажно осуђених 69 лица за ратне злочине пред Судом БиХ, 50 су Срби, 11 Хрвати и осам Бошњаци.Неправоснажном пресудом укупно је осуђено 15 лица, од чега 13 српске националности и два лица бошњачке националности.

Поступак пред Судом води се за још укупно 67 лица, од чега 44 Срба, осам Хрвата и 15 Бошњака.

У поређењу са казнама које су изрицали окружни судови РС, кантонални судови у ФБиХ и Основни суд Брчко дистрикта, као и судови у иностранству, види се да је Суд БиХ изрицао много веће затворске казне, примјењујући ретроактивно закон, него што су то чинили остали судови, који су примјењивали законе који су били на снази у вријеме извршења кривичног дјела.

Овим је Суд БиХ прекршио члан 11. Универзалне декларације о људским правима, који каже да нико не смије бити осуђен за дјела или пропуштања која нису представљала кривично дјело по унутрашњем или међународном праву у вријеме када су извршена, као и да се не смију изрицати теже казне од оних које су биле прописане у вријеме изрицања кривичног дјела - истиче се у информацији предсједника Додика, коју преноси "Глас Српске" .

По основу подигнутих оптужница Тужилаштва БиХ за злочине над Србима видљиво је да су процесуирана лица по непосредној одговорности и за индивидуални злочин.

У предметима гдје је евидентно да се ради о удруженом злочиначком подухвату, организованом злочину и командној одговорности пријављених лица, још увијек се само спроводи истрага и још није подигнута ниједна оптужница.

То потврђују примјери "тузланска колона", злочини муџахедина над припадницима ВРС, за које је у Хагу правоснажном пресудом осуђен командант АБиХ Расим Делић, а у БиХ још нема оптужнице иако је Хаг утврдио непосредне извршиоце злочина.

Неефикасност Тужилаштва БиХ огледа се и у предметима ратног злочина почињеног над припадницима српског народа у Сарајеву - убиство осам војника ЈНА, злочин у Добровољачкој улици, Централни затвор, логори "Виктор Бубањ", "Дом Младен Стојановић", Отока, Алипашино поље, Храсница, Пофалићи, Трново.

У Информацији предсједника РС стоји да МУП РС посједује доказе сортиране у досијеима жртава за 3299 убијених Срба у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године.

Један од најилустрованијих примјера непроцесуирања ратних злочина над српским народом јесу злочини регуларне војске Хрватске у БиХ, од којих се посебно истичу злочини у Сијековцу, Броду и комплетној Посавини у прољеће 1992, када рат у БиХ није ни почео.

(Срна)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер