петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: “Олуја” је један од удружених злочиначких подухвата државног и војног руководства Хрватске
Хроника

Милорад Додик: “Олуја” је један од удружених злочиначких подухвата државног и војног руководства Хрватске

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 04. август 2011.

БАЊАЛУКА – У храму Свете тројице у Бањалуци данас је служен парастос за погинуле Србе у хрватској војној и полицијској акцији „Олуја” у августу 1995, после чега су положени венци на бањалучком гробљу Свети Пантелија. Венац погинулим српским борцима положио је и председник Републике Српске Милорад Додик, који је још једном осудио злочине почињене током и после „Олује” и рекао да је Хрватска учинила све да се српско национално биће не обнови на простору те државе и да је још увек присутна опструкција повратка избеглих Срба у ту земљу.

„Олуја је била један од удружених злочиначких подухвата, планирало га је државно и војно руководство Хрватске, циљ је био да се етнички очисти простор тадашње Републике Српске Крајине”, рекао је новинарима Додик наводећи да је су акцију планирале и подржале и „велике западне силе”.

Према његовим тврдњама, готово је сада познато да су одређене америчке фирме и предузећа подржале припрему и организацију спровођења те акције. Додик је подсетио да је и Хашки трибунал донео пресуду хрватским генералима за Олују, којим је потврдио да је то био удружени злочиначки подухват.

„Оно што је до судске пресуде у Хагу било предмет спора добило је потврду да је то био удружени злочиначки подухват”, рекао је Додик.

Он је подсетио да је у тој акцији погинуло скоро 2.000 људи и да многи за тада почињени злочин још увек нису одговарали.

„Тај простор је етнички очишћен од Срба и у процесу придруживања Европској унији Хрватска није осетила терет захтева Европе за решавање питања повратка и још увек је на сцени опструкција повратка”, рекао је Додик.

Према његовим речима, „Хрватска ову акцију слави као велику победу, а ми као дан страдања” и године после те операције нису допринеле да се дође до јединствене оцене о „Олуји”.

Коментаришући недавну изјаву хрватског председника Иве Јосиповића да је „олуја” била брилијантна, легална акција с одређеним малим мрљама”, Додик је рекао да се треба задржати на причи о осуди удруженог злочиначког подухвата и треба рећи да је та мрља, „без обзира колика она била, призната мрља хрватске државе, јер хашка пресуда хрватским генералима о томе најбоље говори”.

Обележавање 16 година од страдања и прогона више од 200,000 Срба у „Олуји” почело је синоћ паљењем свећа испред храма Христа Спаситеља у Бањалуци.

Према евиденцији документационог центра „Веритас”, у хрватској војној и полицијској акцији „Олуја”, које је почела у раним јутарњим сатима 4. августа 1995. године, погинулих и несталих Срба је 1922, од чега је чак 1192 цивила.

Скоро половина цивилних жртава, према подацима „Веритаса” је била старија од 60 година.

Према тим подацима, страдало је 534 жена, док је 19 лица било млађе од 19 година. У време Олује десио се највећи егзодус Срба, јер је више од 200 хиљада тадашњих становника РСК спас потражило бежући према РС, одакле су углавном отишли у Србију и неке треће земље. У акцији Олуја, поред хрватских регуларних војних и полицијских снага учествовале су и јединице петог корпуса Армије Бих и Хрватског већа одбране из БиХ.

Тужилаштво БиХ још увек није реаговало на пријаве за ратни злочин припадника регуларних јединица Хрватске, Хрвтаског већа одбране и Петог корпуса Армије БиХ, које су поднеле институције РС, а међу њима се налази и пријава против команданта Петог корпуса Армије БиХ Атифа Дудаковића. Већ више година из Тужилаштва Бих стиже исти одговор - истрага је у току.

(Taнјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер