Милорад Додик: Недопустиво игнорантско понашање Сарајева према злочину у Добровољачкој

 Председник РС Милорад Додик сматра недопустивим игнорантско понашање федералних и кантоналних власти у Сарајеву према страдању припадника ЈНА у Добровољачкој улици почетком маја 1992. године, нагласивши да је још поразнија чињеница да овај подмукли злочин никада није добио судски епилог, а породице жртава бар моралну сатисфакцију.

- То наравно говори о Босни. Добровољачка улица није важна само у том смислу да ли можемо или не можемо отићи на место злочина и одати почаст невиним жртвама, јер је много поразнија чињеница да тај злочин никада није процесуиран што говори о односу федералних органа власти, али и о самој БиХ, као и правосуђу БиХ које је у функцији стереотипа који је раније пласиран - изјавио је Додик поводом обиљежавања 25 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Немогуће је, каже он, да још није било одговорности у прошлости и очито неће је ни бити, имајући у виду овакав систем одговорности у БиХ.

- То наравно креира и несигурну ситуацију у Добровољачкој улици. За разлику од Федерације БиХ, где је Србима мало тога доступно, Бошњаци несметано обележавају страдање својих сународника у РС - констатовао је председник Српске.

Он је рекао да се мора наћи решење како да се на адекватан начин на јавној сцени презентује злочин у Добровољачкој онако како се он и догодио 2. и 3. маја 1992. године.

Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских фаланги којима су командовали осведочени предратни криминалци и силеџије сарајевског подземља.

За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено.

Одбор Владе РС за његовање традиција ослободилачких ратова донео је одлуку да се обележавање злочина у Добровољачкој улици у Сарајеву ове године организује 3. маја само у Миљевићима у Источном Сарајеву, али не и у федералном Сарајеву, и та одлука је, како је објашњено, изнуђена понашањем кантоналних и федералних власти.

(Срна)