петак, 29. март 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милорад Додик: Нападнут је српски национални идентитет, језик и вера, али ће Срби одбранити своје основне вредности
Хроника

Милорад Додик: Нападнут је српски национални идентитет, језик и вера, али ће Срби одбранити своје основне вредности

PDF Штампа Ел. пошта
субота, 30. мај 2015.

Предсједник Републике Српске Милорад Додик изјавио је данас на црквено-народном сабору у манастиру Крушедол да је нападнут српски национални идентитет, језик и вјера, али да су Срби као народ спремни да одбране своје основне вриједности, као и Србију и Српску.

„Окупљајући се на овај начин, ми шаљемо поруку да смо као народ спремни да бранимо и одбранимо те наше основне вриједности. А тиме, истовремено, бранимо наше двије државе – Србију и Републику Српску“, рекао је Додик у обраћању на Крајишком црквено-народном свесрпском сабору „Крушедолска звона“, који је данас одржан у фрушкогорском манастиру Крушедол у присуству више од хиљаду људи, претежно Срба прогнаних из Хрватске, али и оних из земаља окружења Србије.

Према његовим ријечима, основна борба српског народа данас је борба за национални идентитет.

„Нас вријеђа када кажу у БиХ да смо ми босански Срби. Кажем им да је то за нас увреда. Нисмо ми никакви босански Срби! Ми смо дио једног великог и часног српског народа. Коначно би то морали прихватити у БиХ, али и у иностранству и схватити да нисмо никакви Босанци већ Срби и да је наша држава Република Српска“, нагласио је Додик, праћен бурним аплаузима.

Предсједник Српске истакао је да српска историја никада не смије бити заборављена.

„Српском народу никада не смије недостајати воље да своју историју не препушта забораву. Морамо се увијек сјећати српских страдања“, рекао је Додик и поручио да Срби треба да славе живот и његују национално јединство.

Предсједник Српске истакао је да у овом времену препуном изазова за Србе национална енергија мора бити употријебљена да се дефинише пут којим даље треба ићи.

Он сматра да је само јака Србија гарант српске стабилности, ма гдје Срби живјели.

„Морамо бити захвални држави Србији што је увијек била спремна да страдалнике Србе са различитих простора прими и да им уточиште“, каже Додик.

Крајишки црквено-народни свесрпски Сабор благословио је Његово преосвештенство епсикоп сремски Василије. Скупу су присуствовали бројни политичари из Србије, међу којима и предсједник Демократске странке Србије Санда Рашковић Ивић. Скуп је водио предсједник Организационог одбора Сабора Вељко Вукелић.

На данашњем сабору окупило се више од хиљаду људи, претежно Срба прогнаних из Хрватске, али и оних из земаља окружења Србије.Посебну пажњу изазвала је група Грка са Кипра, који су изразили одушевљење бројем младих људи, окупљених на овој вјерско-народној манифестацији.

Међу гостима Сабора било је и Српско културно-умјетничко друштво из Куманова.

Током Сабора биће представљен и Зборник радова под називом „Срби у Хрватској – од конститутивног народа до мањине“, чији су аутори истакнути српски интелектуалци.

(Срна)

„СДА не жели помирење Срба и Бошњака“

Председник Републике Српске Милорад Додик тврди да нема тог Србина који би дао сагласност да Босна и Херцеговина поново подигне тужбу против Србије због Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида. Додик у разговору за „Политику” уверава да покретање нове тужбе БиХ против Србије за наводни геноцид никада неће добити подршку Младена Иванића, српског члана Председништва БиХ.

Делегати 6. конгреса Странке демократске акције пре неколико дана усвојили су програмску декларацију допуњену одредбом у којој је записано „да ће СДА учинити све на прибављању нових докумената како би дошло до покретања тужбе БиХ против Србије због повреде Конвенције о спречавању и кажњавању злочина геноцида”.

„СДА ту иницијативу може обесити мачку о реп. Тај захтев за подизање тужбе много више говори о односу СДА и Бошњака у Босни и Херцеговини према Србима и држави Србији. Они стално покушавају да проблематизују и оцрне српски народ и српске државе”, каже Додик.

Који је мотив да СДА поново најављује тужбу БиХ против Србије за геноцид осам година после правоснажне пресуде Међународног суда правде у Хагу којом је Србија ослобођена за геноцид?

Жеља Срба и Србије је да се успоставе нормални односи две државе и два народа, а овај захтев СДА говори политички представници Бошњака тако не мисле. Имам утисак да они и не желе успостављање добросуседских односа Србије и Босне и Херцеговине. Чак и тужба коју је БиХ подигла против Србије у Хагу није била процедурално исправна и није била могућа. Али, имајући у виду околности тог времена, то се тада десило. На крају је Међународни суд правде у фебруару 2007. године завршио тај процес на једини могући начин и ослободио државу Србије кривице, а то некоме од Бошњака очигледно смета.

Коме то конкретно смета?

Имајући у виду стално инсистирање политичких представника Бошњака из СДА на колективној одговорности и колективној кривици целог српског народа, немам дилему коме то смета. Утисак је да они захтевом за нову тужбу не помажу и не доприносе нормализацији и помирењу два народа. Они користе сваку прилику да све Србе прогласе за кривце и за то користе и злочин у Сребреници.

Како то раде?

Бошњаци упорно занемарују чињенице да је управо са њихове стране био знатан број људи који је чинио злочине против српског народа. Нерадо пристајем да на овај начин говорим о томе, али у делу БиХ око Сребренице, што се тиче броја страдалих, готово је идентичан број Срба и Бошњака који је страдао у рату. Међутим, Бошњаци страдање Срба потпуно занемарују и покушавају од страдања Бошњака у Сребреници да направе планетарни догађај и на бази тога декларишу Србе као припаднике лошег покрета. Њима је најважније да се Срби и Србија оклеветају и да буду на стубу срама у међународној заједници.

Д. Спаловић

(Политика)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер