Miloljub Albijanić: Laži Radoša Ljušića zbog osvete

Suština nastupa Radoša Ljušića u njegovim reagovanjima u listu Danas jeste osveta. Osveta (rache) znači progon, odnosno reakciju pojedinca na svako zadiranje u njegov životni krug, s ciljem da se neposrednom i veoma ličnom radnjom odmazde pribavi zadovoljenje. On pokušava da se osveti zbog toga što sam pre nekoliko godina objavio iznos honorara koje je primio kao autor udžbenika i drugih knjiga u Zavodu za udžbenike dok je bio na mestu direktora Zavoda. To objavljivanje je bilo samo posledica njegovog prvog javnog napada na mene na konferenciji za štampu u prostorijama njegove nove partije SNS.

Na njegov napad odgovor je prikazan u Politici, Blicu i drugim dnevnim novinama 2009. godine.

„U skladu sa odgovornim i transparentnim poslovanjem i principijelnom poslovnom politikom, Zavod za udžbenike je kao prioritetne ciljeve za 2009. godinu odredio smanjenje troškova, povećanje prodaje i inovativnost i kreativnost udžbeničkih izdanja“, saopštio je Miloljub Albijanić.

Činjenica da je Ljušić za vreme dok je bio direktor Zavoda za udžbenike od 2004. do 2008. godine primio 5.629.568,00 dinara na ime autorskih honorara, pored toga što je primao izuzetno visoku platu (u proseku 240.000 dinara neto mesečno u 2008. godini) svedoči o netransparentnom poslovanju Zavoda u to vreme. Ljušić je u 2008. godini primio autorski honorar od 1.457.000,00 dinara, što je za milion dinara više od honorara koje su dobijali autori udžbenika istorije za ostale razrede osnovne škole.

U cilju odgovornog poslovanja, Zavod za udžbenike je doneo odluku da autorski honorari, za vreme trajanja ekonomske krize, ne mogu preći iznos od milion dinara godišnje. Istoričar Radoš Ljušić na te uslove nije pristao i to je razlog zašto je angažovan drugi autor udžbenika istorije za sedmi razred osnovne škole.“ (Politika online, 26.08.2009, pod naslovom „Svađa oko udžbenika ili novca“, Blic online, 26.08.2009, pod naslovom „Albijanić: Ljušić tražio milionski honorar“).

KRŠENjE ZAKONA

Ovde nije toliko u pitanju ogroman iznos honorara koliko je važan slučaj kršenja zakona. Naime, Zakon o udžbenicima i drugim nastavnim sredstvima (Službeni glasnik RS, br. 29/93 i 62/06), član 8 zabranjuje da autor udžbenika bude lice zaposleno u Zavodu za udžbenike. Citiram član 8 Zakona: „Na konkursu za pribavljanje rukopisa za udžbenik može učestvovati svaki građanin Savezne Republike Jugoslavije, osim lica koja su zaposlena u Zavodu“. Napominjem da je to bio važeći zakon kada je Ljušić bio direktor Zavoda. Kako izbeći činjenicu da je direktor lice koje je zaposleno u Zavodu za udžbenike?

Pa to je interesantno, neophodno je pustiti još neke zaposlene da budu autori da se ne dosete šta je u pitanju, zatim obrazložiti to štampanje činjenicom da je ugovor potpisan pre nego što je stupio na dužnost direktora. Ali, danom stupanja na dužnost mora da se prekine štampanje sopstvenog udžbenika jer je zabranjeno, Zakonom je zabranjeno, ali Radoša Ljušića to ne brine. Njega muči situacija, ili pitanje kako da reši veliki problem, odnosno kako sam sebi kao direktor Zavoda da isplati autorski honorar? Na početku to je izgledalo tragikomično. Na Ugovoru o izdavanju dela piše: „ugovor se zaključuje između autora Radoša Ljušića i Zavoda za udžbenike koga zastupa direktor i glavni urednik Radoš Ljušić“. Ipak, nije se potpisao na dva mesta, već je ovlastio zamenika da potpiše za njega, na mestu označenom kao direktor i glavni urednik. Samo je važna napomena da je za potpis zamenika takođe ovlašćenje dao Radoš Ljušić.

Matematička logika bi rekla sledeće: Radoš Ljušić sklapa ugovor sa Radošem Ljušićem, ili Radoš Ljušić sklapa ugovor sam sa sobom! I usput, eto onako, krši Zakon!

Moram reći i sledeće. Za ovo učinjeno delo postoje i olakšavajuće okolnosti. Naime, Ljušić se blagonaklono (zbog straha što krši zakon) odrekao polovine honorara. Au, baš je jedna dobrica od čoveka i veliki humanista! On, Radoš Ljušić je neprikosnoveni rekorder sa visinom honorara u Srbiji. I jedinstven je zbog sledećeg: Jedini je direktor koji je sam sebi isplatio višemilionske honorare kršeći zakon!

OSVETA ZBOG ČLANKA U DANASU

Sad je svima jasno da njegovo pominjanje honorara za druge ljude znači pokušaj da ih izjednači sa samim sobom što mu ne ide od ruke. Prvo, u pitanju su urednici i autori koji su obavljali uređivanje knjiga ili bili autori i za taj posao ostvarivali prava na honorare i prinadležnosti u skladu sa Zakonom. Svi autori i urednici obavezuju se Ugovorom i dužni su da ga ispunjavaju. Ukoliko prekrše ugovor, moraju da odgovaraju pred zakonima ove zemlje.

Radoš Ljušić je rukovođen osvetom prema meni i zbog članka koji sam napisao o Slobodanu Gavriloviću u listu Danas 12. 01.2013. pod nazivom „Poredak neprolaznih vrednosti: Slobodan Gavrilović“. Šta ga je tu pogodilo? Verovatno vrednosti istina, sloboda, poštenje i stvaranje dobrih dela, kojima sam odslikao ličnost Slobodana Gavrilovića. Citiraću samo neke delove iz tog teksta:

„Čovek nema da bira između mnogo života i načina, već između dosta malog broja. Zato, prema Vinaveru, treba što više raditi i stvarati, kako bi nam se izbor proširio i kako bi broj mogućnosti koje nam stoje na raspolaganju postao što veći. „Mislim da je to osećanje kada se ima puno mogućnosti za izbor, da je to ponosno osećanje duhovnog, sudbinskog bogatstva, ono što najviše ohrabruje čoveka da živi i radi. Svi mi živimo za to da dostignemo što veće bogatstvo mogućnosti za stvaranje našeg života; tako, da se jednog dana skala ta toliko popne, da nam se učini kao da mi stvaramo naš život. I zaista, mi ćemo ga stvarati...“ (Dela Stanislava Vinavera, prir. Gojko Tešić, 2012, Sl. glasnik, Zavod). Ovaj citat me neodoljivo podseća na jednu ličnost, Slobodana Gavrilovića...

Ime Slobodan prvi je u našem narodu poneo i uzdigao sin Vladimira Jovanovića, Slobodan Jovanović. I gle čuda, njemu je sloboda u sopstvenoj zemlji oduzeta. Bilo je i onih koji nisu ni znali šta im ime znači. Gavrilović je gledao u prvog Slobodana, kroz njegova dela je tražio svoj put... Zoran Đinđić pitao je Slobodana hoćeš li platu ili slobodu? Slobodu, čvrsto je iskazao svoje opredeljenje Gavrilović. To je i njegov životni put. Prema Slobodanovim rečima, čovek u krugu politike bira između korisnosti i vrednosti, između imati ili biti. Slobodan Gavrilović, kako ga i samo ime određuje, kaže - moj ideal je sloboda... Pored slobode koju bira i istine za kojom traga, Slobodana i njegovu porodicu posebno odlikuje poštenje. Opisujući svog brata Zorana, Slobodan kaže: „Zoran, ne što mi je brat, poseban je čovek. Stišan i radan. Poštenje bez njega ne bi imalo smisla...“

IZUZETNI PODUHVATI SLOBODANA GAVRILOVIĆA

O Slobodanovom izdavačkom opusu u Službenom glasniku govore ljudi i dela. Ono što krasi čoveka koji se bavi upravljanjem su svakako njegovi saradnici. Plejada vrsnih urednika vodila je sa uspehom glasnikove biblioteke: prof. dr Ilija Vujačić, doc. dr Tanasije Marinković, prof. dr Tanja Miščević, Milojko Knežević, Jovica Aćin, Branko Kukić, književnik Goran Petrović dopisni član SANU, prof. dr Gojko Tešić, Nataša Marković, prof. dr Radovan Bigović do smrti 2012. i mnogi drugi.

Izdavački put Slobodana Gavrilovića obeležen je izuzetnim poduhvatima kao što su Biblioteka Koreni (ur. Čeliković), u kojoj je objavljeno 25 od zamišljenih 75 knjiga, koje sadrže obnovljeno izdanje porekla stanovništva i naselja Jovana Cvijića i posebne dodatke o običajima i životu ljudi; Frekvencijski rečnik (ur. Milojko Knežević) prof. dr Aleksandra Kostića i prof. dr Đorđa Trifunovića (I-XIII), i predstavlja nastavak projekta Aleksandrovog oca Đorđa Kostića započetog 1957. godine; Digitalizacija srpskih službenih novina, što čini dostupnim dva veka pravne istorije Srbije; Leksikoni gradova i nacionalnih parkova, itd.

Kapitalna dela su Izabrana dela Borisava Pekića u 24 knjige, Sabrana dela Dragoljuba Jovanovića (I- XVI), Sabrani spisi Mihaila Đurića u 12 knjiga, Dela Sretena Marića (22 sveske), Istorija jednog doba Dobrice Ćosića (1-7), Dela Radovana Popovića (1-21), Celokupna dela Desanke Maksimović sa Zadužbinom i Zavodom za udžbenike, Dela Stanislava Vinavera sa Zavodom (prir. Gojko Tešić, 1-9 od predviđenih 18 knjiga), što je izdavački poduhvat godine na sajmu knjiga 2012, Dela Bele Hamvaša i mnoga druga vrsna dela.

Slobodan Gavrilović, kao glavni i odgovorni urednik, potpisao je oko 1.500 naslova i dodatno kao urednik značajne naslove iz biblioteka Svedoci epohe, Otpori i zabrane, Raskršća i Zvučna knjiga. Posebno je važno istaći pravnu biblioteku, zbog osnovne delatnosti glasnika, sa preko 300 naslova. Slobodanov nesumnjivi moto je biti uspešan besednik reči i izvršilac spomena vrednih dela...

PROGANjANjE UREDNIKA

Radoš Ljušić je gonjen osvetom zbog ovog članka, gde sam afirmisao vrednosni sistem. Zbog čega osveta? Da li je to zbog vrednosti koje odslikava ličnost Slobodana Gavrilovića, a koje sam opisao, zbog slobode, poštenja, istine, zbog dela koje je ostavio za sobom, a ja nabrojao, zbog plejade vrsnih urednika koje je Ljušić razjurio? Da li zbog osvete Ljušić ukida biblioteke, projekte, proganja urednike?

E dobro, nadam se da je sada jasno zašto je rukovođen osvetom tadašnji Radoš Ljušić - autor i Radoš Ljušić - direktor i sadašnji direktor Službenog glasnika. (Direktor je jednog od najvažnijih javnih preduzeća u državi, objavljuje važna akta Predsednika Republike, Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije!)

Napomena: U svom osvetničkom pohodu Radoš Ljušić uključio je i profesora Žarka Trebješanina, vodećeg psihologa u Srbiji i regionu. Profesora Trebješanina Ljušić je najbrutalnije izvređao pred više svedoka u prostorijama Zavoda za udžbenike 30. 05. 2013. godine. Izvinjavam se svim čitaocima što ovo navodim, i to izbegavajući putem tačkica ružne reči koje je upotrebio Radoš Ljušić: „Je li maj.... jedan kako te nije sramota da daješ onakve izjave u Blicu. Pa j..... ti mater zbog toga p.... jedna. Ti ćeš da pričaš da sam ja uhapsio Vavu Petkovića, lažovu jedan, pa jel znaš da sam ja spasio Vavu Petkovića na direktan poziv Borisa Tadića. J..... ti mater nateraću ja tebe da mi se javno izviniš, g.... jedno.“ Da li sam dobro razumeo da je ovo lice, koje se zove Radoš Ljušić, sebe nazvalo profesorom univerziteta? Blagi Bože!

Vrednosni sistem za koji se zalažem predvode istina, lepota, sloboda, ljubav, prijateljstvo, poštenje, dobrota, tolerancija, spasenje. Tim pojmovima se bavim i u takvom vrednosnom sistemu živim i radim.

Nažalost, ovaj autor o kome pišem nije u ovom vrednosnom sistemu. U svojoj osvetničkoj misiji Radoš Ljušić koristi laži, a emotivno je rukovođen mržnjom. Žao mi je što moram da navedem ove negativne odrednice koje u svom privatnom i profesionalnom životu ne koristim. Laž (lat. mendacium) je svesno neistinit iskaz, s namerom varanja i izvrtanja činjenica. Razumevanje laži jeste izricanje neistine s namerom varanja. Ko laže govori suprotno onome što misli, dakle, voljno lažno, a pored toga u nameri i da prevari... Laž je i greh („Ne Laži“, jedna od Božjih zapovesti).

ISTINA O KNjIZI „TRIJUMF HRIŠĆANSTVA“

Ljušić laže i da sam kao direktor Zavoda za udžbenike dao Dangrafu za knjigu 1.987.625 dinara.

Istina je da je taj ugovor saizdavaštvo i realizacija nekomercijalnog projekta izdavanja knjige „Trijumf Hrišćanstva - Konstantin, Niš i Milanski Edikt“ povodom 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta. Ugovorne strane su potpisale međusobno učešće, tako da je Zavod uložio papir za knjigu (25 din po primerku), Glasnik je štampao istu, a Dangraf distribuirao i reklamirao. Knjiga je nekomercijalna jer je poklon građanima na Božić 07. 01. 2013. i to je početak proslave Milanskog edikta.

Ljušić laže da sam u Zavodu za udžbenike ostavio jednu milijardu i 75 miliona dinara manje u Zavodu od onog novca koji sam zatekao 2008. godine.

Istina je da je za protekle četiri godine mandata (preciznije, novembar 2008-februar 2013) u Zavodu za udžbenike na račun budžeta Srbije uplaćeno oko milijardu dinara i da sam na računu Zavoda kao odgovoran direktor ostavio 200 miliona dinara više nego 2008. godine. To znači da je novčano stanje danas veće za milijardu i 200 miliona dinara nego kada sam preuzeo dužnost. Jasno je da se računa sav novac, i onaj koji je uplaćen u budžet Republike Srbije. Ove podatke je moguće jednostavno proveriti uvidom u dokument primopredaje dužnosti iz 2008. i dokument primopredaje iz 2013. godine.

DELA VOĐENA MRŽNjOM

Ljušić više puta ponavlja laž u očekivanju da će to postati istina! Pa ljudi koji poseduju zdrav razum, ili se recimo bave obrazovanjem i naukom znaju da laž ne može postati istina, ma koliko puta se ponavljala. Takođe, ljudska civilizacija razvija se u skladu sa vrednosnim određenjima koja sam delimično nabrojao. Jedna od njih je i velika vrednost čoveka i čovečanstva koja se zove ljubav.

Emocije (on ih ima?) koje vode Radoša Ljušića su označene drugim pojmom, mržnjom. Mržnja je po svojoj prirodi neprijatna emocija i suština tog osećanja je želja da se mrski objekt uništi ili da mu se nanese bol. To je približavanje objektu mržnje sa neprijateljskom namerom, da mu se nanese šteta ili da se razori. Osoba koja strasno mrzi, kada jednog dana ostane bez objekta svoje mržnje, može da oseti prazninu usled gubitka objekta koji joj je do tada ispunjavao i osmišljavao život.

Kako beše kaže ona narodna: Ko laže taj i .... U zaboravio sam. Možda se on seti neke nove ideje. Samo da ne zaboravi u svakom sledećem članku ću ponoviti sve iz početka dok ne pročitaju svi građani Srbije, a samim tim i Metohije, razume se. Tamo se ne dira porodica, ni žena. Od prvog potpredsednika Vlade ne tražim ništa, sam ću braniti porodicu i suprugu. Ipak, sve podsećam da negativne reči ne koristim, ali tražim razumevanje za pomenuta objašnjenja. Moram da branim porodicu, jer je moju suprugu napao Radoš Ljušić (beše iz Metohije, tamo gde se ne diraju žene). Rukovođen mržnjom, zbog osvete, a sada i preko moje supruge. To je baš junački, nema šta. Ona nije jedina ugrožena od Radoša Ljušića, ima ih više. To se sve zna.

Na kraju, važna napomena: Zahtevam od Nadzornog odbora Službenog glasnika da Radošu Ljušiću zabrani korišćenje državnog portala Službenog glasnika za osvete, laži i lične progone! Naime, Radoš Ljušić zloupotrebljava sajt Službenog glasnika i na njega kači svoje osvetničke članke! Ili, omogućite svima da i svoje odgovore okače na isto mesto, u istom obimu. U suprotnom, u pitanju je zloupotreba položaja!

(Povodom teksta v. d. direktora Službenog glasnika „Glasnikovi i Zavodovi najamnici“, Danas, 16. jul 2013)

(Danas)