Милојко Арсић: Одређивање пензија без унапред утврђених правила постоји још само у најнеразвијенијим афричким земљама; повећање пензија ад хок оставља простор за манипулације и грешке

Предложена измена Закона о пензијском и инвалидском осигурању којом се предвиђа да Влада Србије, без унапред јасно дефинисаних правила, повећава примања најстаријих, зависно од могућности земље је неуобичајено решење, које се примењује углавном у најнеразвијенијим афричким земљама, оценили су данас економисти за агенцију Бета.

Србија је у последњих десет година имала више модела усклађивања пензија, а последњи је да су се пензије усклађивале два пута годишње 1. априла и 1. октобра, са растом цена на мало и бруто домаћег производа (БДП).

Професор на Економском факултету у Београду Милојко Арсић рекао је да систем исплате пензија треба да се уреди јер је у последњих десет година често мењан и упркос томе није поштован.

"Правила по којима ће се усклађивати пензије треба да се пропишу унапред јер и у ЕУ од 28 држава 26 усклађују пензије са растом цена и зарада или најчешће комбиновано", рекао је Арсић.

Он је додао да правила за одређивање пензије не постоје само у Литванији, Ирској и најнеразвијенијим афричким земљама већ се утврђују ад хок, зависно од потреба тренутка.

"Повећање пензија ад хок, како је рекао, није добро решење због неизвесности, а оставља простор и за манипулације и грешке", рекао је Арсић.

Манипулације повећањем пензија могуће су, према његовим речима, уочи избора или у одређеним осетљивим политичким тренуцима.

"Одређивање пензија без унапред утврђених правила отвара могућност за грешку да се пензије повећају у време привредне експанзије, а да када се појави криза држава не може да их исплати у том износу", рекао је Арсић.

Најбоље решење је, како је рекао, да се пензије обрачунавају према расту цена, јер се тако чувају од обезвређивања, и расту плата, јер на тај начин и "пензионери учествују у плодовима напретка друштва".

Додао је да је најприхватљивији модел да примања најстарије популације расту брже од раста цена, а спорије од раста зарада и да се усклађују једном годишње јер је инфлација ниска и стабилна у односу на ранији период када су примања пензионера, због високе инфлције, усклађивана два пута годишње.

Матковић: Влада изабрала неуобичајено решење кроз дискреционо право да одлучи када ће и колико повећати примања најстаријих

Професор на Факултету за економију, финансије и администрацију ФЕФА Гордана Матковић рекла је да усклађивање пензија са растом БДП уствари уграђивање у Закон о пензијском и инвалидском осигурању одредбе која је већ предвиђена Законом о буџетском систему из 2014. године, да учешће пензија у БДП не може да буде веће од 11 одсто.

"Усклађивање пензија са растом БДП може да буде стратешки оквир за одређивање примања пензионера, али у уређеним земљама је јасно утврђен начин индексирања, у складу са растом зарада и трошкова живота", рекла је Матковић.

Влада Србије, према њеним речима, изабрала је неуобичајено решење кроз дискреционо право да одлучи када ће и колико повећати примања најстаријих.

Додала је да таква врста преседана смањује поверење у пензиони систем и може да смањи уплате доприноса и приходе ПИО фонда.

(Бета)