Мило Ђукановић: СПЦ најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану. Србија већ два века има хегемонистичку улогу у региону, која је провидно упакована у забринутост Београда "за угроженост Срба"

 Председник Црне Горе Мило Ђукановић изјавио је да ће црногорском премијеру Дритану Абазовићу "судити бирачи, судови и историја" уколико буде водио политику која је против интереса Црне Горе.

Ђукановић је за војвођански портал Аутономија рекао да је Црна Гора добила шансу за напредак у преговарачком процесу са Европском унијом и додао да је та шанса уједно и пут до чланства у ЕУ.

„Логично је да Црна Гора буде прва следећа чланица ЕУ, јер је у досадашњем току преговора далеко испред свих земаља-кандидата. Уз то, нема геополитичких недоумица, јер је већ неколико година усагласила своју спољну и безбедносну политику са ЕУ“, казао је Ђукановић.

Додао је да одговор на питање да ли ће Црна Гора искористити ту шансу зависи превасходно од учинака владе и других државних органа Црне Горе.

„У том послу савезник нам не могу бити инфериорна замајавања да та шанса и није баш изгледна, те да ће се ЕУ брзо предомислити након што се навикне на рат у Украјини“, навео је Ђукановић.

Додао је да је алтернатива европском путу добро позната и да значи још дубље заостајање за европским нивоом економског и демократског развоја и фреквентни поремећаји регионалне стабилности.

Рекао је да је много тога спорног у уговору са СПЦ, пре свега јер је усвојен на брзину и иза леђа јавности, затим „историографски фалсификати, лажи којим СПЦ, као најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану, покушава да помогне крађу црногорске историје“

Ђукановић је рекао да је због тога био тако критичан према владином маневру да претходно усаглашеним приоритетима, који се управо тичу добре динамике на европском путу, веома брзоплето претпостави тему потписивања Уговора са Српском православном црквом (СПЦ).

Рекао је да и у Црној Гори и у суседству има доста оних оних који не желе да виде Црну Гору као стабилну, грађанску, просперитетну државу и чланицу ЕУ.

„Овим маневром владе они су добили поклон из својих историјских снова. Шта год да је био мотив за то, било ком државном органу или појединцу, историјску одговорност неће моћи да избегне“, поручио је ДЈукановић.

Рекао је да је много тога спорног у уговору са СПЦ, пре свега јер је усвојен на брзину и иза леђа јавности, затим „историографски фалсификати, лажи којим СПЦ, као најопакији инструмент великосрпског национализма и руског империјализма на Балкану, покушава да помогне крађу црногорске историје“.

Додао је да је и пуно норми из тог уговора у сукобу са Уставом и системским законима Црне Горе.

„И да поновим – све то разарање Црне Горе покушава да легитимише Влада Црне Горе“, казао је Ђукановић.

Он је као „веома споран“ оценио и пројекат Отворени Балкан, јер је реч о алтернативном сценарију за будућност Западног Балкана изван ЕУ. „То нам не треба, треба нам чланство у ЕУ“, рекао је.

Србија већ два века има хегемонистичку улогу на Западном Балкану, која је провидно упакована у забринутост званичног Београда за угроженост Срба у региону

„Они који не виде наш регион у Европи, не виде ни мултиетничку демократију на Балкану. Њима се допада идеја промена граница, етничке и верске хомогенизације у оквиру увећаних држава. Као и обично, све креће традиционално са српске стране, овог пута ‘српским светом’. А наставља се, по аутоматизму, истим таквим великодржавним лудоријама“, рекао је ДЈукановић.

Он је оценио да је ауторима идеје Отвореног Балкана циљ нестанак Босне и Херцеговине, Црне Горе, Косова и Северне Македоније и додао да би се то сигурно завршило „ратом и још понеким геноцидом“.

На питање да прокоментарише изјаву премијера Црне Горе Дритана Абазовића који је, након посете Београду, изјавио да је том „историјском посетом“ успео да „ресетује“ односе две државе, Ђукановић је упитао „да ли једна, било која посета, може да ресетује односе контаминиране готово два века“.

Према његовим речима, Србија већ два века има „хегемонистичку улогу“ на Западном Балкану, која је „провидно упакована у забринутост званичног Београда за угроженост Срба у региону“.

(Бета)