Милица Делевић: Треба да комуницирамо са свима у ЕУ

Београд - Како би мишљење Европске комисије о кандидатури Србије било позитивно, пре свега је важно да дијалог Београда и Приштине у септембру донесе напредак, а да ситуација на самом Косову буде стабилна.

Верујем да досадашњи реформски напори Србије заслужују „зелено светло“ ЕК у октобру. Након тога ће нам бити потребна добра политичка клима у земљама чланицама Уније, које ће у Савету ЕУ донети коначну одлуку о статусу кандидата. Да бисмо у свему овоме успели, треба да радимо, али и да имамо сталну и интензивну комуникацију са свим европским партнерима - каже за Данас Милица Делевић, директорка Канцеларије за европске интеграције Владе Србије.

Председник Тадић је изнео могућност да Србија до краја године не добије статус кандидата и датум почетка преговора. Како то објашњавате?

- У овом тренутку чекамо мишљење Европске комисије, које ће представљати препоруку за земље чланице ЕУ. Ако препорука буде позитивна, што верујем да заслужују до сада учињени реформски напори, треба имати на уму да је неопходно створити политичку климу унутар земаља чланица да се за напредак Србије гласа. Претпостављам да председник Тадић говори о овом другом делу када објашњава тежину ситуације.

Како сте ви доживели поруке канцеларке Меркел?

- То није први пут да се питање Косова помиње у контексту европских интеграција. Често можемо чути оно у чему се све земље ЕУ слажу, па и оне које не признају државност Косова, а то је неопходност учешћа целог региона у регионалној сарадњи, европским интеграцијама и задовољавању критеријума из Копенхагена. Поруке Меркелове разумела сам као нешто „тврђи“ модалитет ових заједничких ставова, свакако узрокован и чињеницом да се у погледу питања државности разликујемо.

Ипак, да ли би политички став изнет у порукама Меркелове могао да утиче на мишљење ЕК?

- До објављивања мишљења Комисије, 12. октобра, има времена да се неке ствари реше. Најпре, важно је да рунда дијалога Београд - Приштина, 2. септембра у Бриселу, донесе напредак, али и да ситуација на терену буде стабилна и да се према њој одговорно односе обе стране. Србија ни у реформске процесе, ни у решавање питања у региону није ушла због статуса кандидата и датума преговора о чланству, већ због заштите и остваривања сопственог интереса. То јесу питања која се помињу у контексту европских интеграција, али нису због тога настала.

Постоји ли могућност да ЕК да позитивно мишљење о статусу кандидата, а да дође до блокаде у Савету ЕУ у децембру?

- За почетак је важна препорука ЕК. Када Комисија објави мишљење, о њему ће се на Савету ЕУ изјашњавати политички представници земаља чланица. Прво треба радити на томе да мишљење буде позитивно, а затим да се створи таква политичка клима у којој би се то позитивно мишљење капитализовало јер је потребан глас сваке чланице за напредак Србије. Свака држава ЕУ тај напредак треба да доживи као нешто неспорно. За то је потребан и рад, али и стална и интензивна комуникација са свим европским партнерима.

Како објашњавате преокрет - власт је до јуче говорила да је кандидатура за ЕУ највиши приоритет, а сада да можда због Косова не буде статуса кандидата?

- Не верујем да то значи одустајање од европских интеграција, већ само понављање да ћемо у том процесу настојати да тражимо модалитет за заштиту онога што сматрамо својим интересима. Мислим да је важно да водимо рачуна о ономе што нас веже са ЕУ и њеним чланицама, што нам је заједничко, а да о ономе што нас разликује останемо у комуникацији и тражимо прихватљив начин да тај заједнички циљ остваримо. Заједнички интерес свакако јесте да постоји проток робе, да нема једностраних потеза, да нема криминала, шверца, а у оквиру тог заједничког интереса Србија ће тражити модалитете који јој омогућавају да штити оно што сматра својим легитимним интересом.

(Данас)