Mile Dragić: Bio sam smetnja nekima u vlasti

Ispovest Mileta Dragića, aktera afere "Pancir", koji je odgovarao za zloupotrebu položaja. Optužen sam da sam platio dva ručka na kojima nisam ni bio - kaže Dragić. On danas smatra da je stradao kao poslovni čovek jer je bio smetnja "dvojici ljudi iz vlasti i jednom tajkunu".

KADA je zrenjaninski sud u utorak po drugi put utvrdio da Mile Dragić nije počinio krivična dela zloupotrebe službenog položaja i oslobodio ga krivice, glavnog aktera afere "Pancir", ispred kuće pravde sačekali su ga brat Moma i grupa radnika njegove fabrike za izradu vojne i policijske opreme.

- Izdržao sam hapšenje, zatvor od 30 dana, sve lažne optužbe, jer su me roditelji naučili da verujem u pravdu, jer sam znao da nisam ništa kriv i, na kraju, jer sam čovek koji ne savija kičmu. Takvi smo mi u porodice Dragić - rekao nam je Mile Dragić.

Oborio je pogled i savio glavu, jer ga sva to danas jako boli. U aferi "Pancir" Dragić je okrivljen da je 25. avgusta 2005, u nameri da visokim cenama pribavi protivpravnu imovinsku korist za svoje preduzeće "Proizvodnja Mile Dragić", u iznosu od oko 6,7 miliona evra, navodno doveo u zabludu Ministarstvo odbrane. Stavljano mu je na teret da je posedovao ilegalno oružje i da je na nezakonit način plaćao ručkove poslovnim partnerima.

- Optužen sam da sam prevarant, jer sam platio 10.800 dinara dva ručka koje sam knjižio kao reprezentaciju, a na kojima nisam ni bio, jer sam ponudio Vojsci SCG proizvode po nižim cenama od izvoznih i jer sam popravljao oružje naše policije. Ministar Mlađan Dinkić je sa govornice Vlade Srbije bez ikakvih dokaza to nazvao "pljačkom stoleća", da bi skrenuo pažnju javnosti sa afere u Nacionalnoj štedionici, u kojoj je bio glavni akter. Uhapšen sam na siledžijski način, dva puta mi je suđeno i osam godina sam tretiran kao kriminalac. Pun sam gorčine, jer sam gledao kako vlast krčmi vojnu imovinu i naše živote. Teško sam to podnosio. Razmišljao sam da se sa porodicom iselim iz Srbije, ali sam ostao, jer nisam želeo da se lako predam - ispoveda se Mile Dragić.

- Moja fabrika "Proizvodnja Mile Dragić" počela je da radi 1985. kao mala radionica koja je za dve decenije postala svetski lider u izradi vojničke i policajske opreme. Imali smo hiljadu proizvoda. Kao privatni proizvođač bio sam najveći izvoznik u Srbiji. Proizveo sam 3.500 lažnih meta koje su u vreme bombardovanja spasle najmanje 15.000 ljudi. Umesto da dobijem orden ja sam uhapšen, a moja fabrika sa 1.500 zaposlenih se našla pred zatvaranjem - otkriva Dragić.

Priznaje da ne može da izračuna štetu koju je pretrpeo, jer je u proizvodnji 150.000 pancir-prsluka, koja je obustavljena, izgubio nekoliko stotina miliona evra. Radnici, njih 1.250, ostali su bez posla i bez egzistencije. Tako nešto, kaže, nikada nije mogao ni da zamisli da će se dogoditi. Čitavog života je maštao da bude radnik u svojoj fabrici i taj san mu se ispunio.

- Rođen sam u Brčkom, 1962, gde je moj otac Sreta bio na službi u JNA. Oženio sam se partizankom Zorom. Kada je 1964. otac dobio prekomandu u Zrenjanin, živeli smo nas petoro u jednoj sobi, koju smo zvali naša kuća. U petom razredu osnovne škole počeo sam da radim u rasadniku. Kao student sam po Novom Sadu istovarao vagone cementa, kreča i uglja. Bavio sam se džudom, očvrsnuo sam da se borim sa nemaštinom i 1985. sam odlučio da promenim svoj život, da pokrenem biznis - seća se Dragić.

Smeška se, jer su to bili trenuci porodične sreće. Otac Sreta kao penzioner nije hteo da uzme četvorosobni stan u Novom Sadu već je ostao sa porodicom u tek sagrađenoj kući na periferiji Zrenjanina.

- Kada sam kao student zaradio prvih 30.000 dinara, kupio sam mašinski strug. U garaži, koja je pretvorena u radionicu, sa braćom i majkom sam pravio okove za nameštaj. Sredinom osamdesetih počeo sam da radim opasače za policiju. Posle očeve smrti majka nije želela da napusti kuću, mi smo se odselili, a ona je ostala da neguje vinograd. Bila je šampion u proizovodnji vina i rakije. Preminula je u vreme mog suđenja, jer joj je zdravlje zbog stresa bilo veoma ugroženo - opisuje Dragić smrt majke, koja ga ga uvek zvala Minja.

Ovaj pedesetogodišnji poslovni čovek je za osam godina osedeo i izgubio svoj široki osmeh. Priča da je, da bi ublažio svoju nevolju, sebe zatrpavao radom. Otvorio je firmu u Bugarskoj, širio poslove po Africi i Južnoj Americi. U Čileu je testirao svoje nove patente. Angažovao se da hotelu "Moskva", čiji je vlasnik, vrati originalni lik i duh s početka dvadesetog veka.

- Mojoj firmi je zabranjeno da učestvuje na tenderima, a radnicima je uskraćeno pravo na rad. U inostranstvu sam gubio tendere, jer je iz Srbije stizao glas da sam kriminalac. Širene su priče da sam trgovac oružjem, pa su islednici SAD dolazili da istraže moju fabriku. Uverili su se da sam samo proizvođač vojne opreme - gnevan je Mile Dragić.

On danas smatra da je stradao kao poslovni čovek jer je bio smetnja "dvojici ljudi iz vlasti i jedenom tajkunu", koji su hteli olako da prodaju vojnu imovinu vrednu 20 milijardi dolara i da uzmu njegov posao vredan 300 miliona evra.

- Imao sam sve dozvole za rad i odluku Saveta ministara zajednice SCG. Gledao kako vlast krčmi vojnu imovinu i naše živote. Vojska Srbije je ostala bez zaštitne opreme, pancira i najboljih šlemova na svetu. Životi vojnika i naše dece su ugroženi, ali to ljudima iz vlasti nije smetalo. Zbog afere "Pancir" izazvanisu sukobi sa Crnogorcima i zajednica SCG se raspala. Premijer Vojislav Koštunica je samo konstatovao da ne može ništa protiv Mlađana Dinkića. Šta sam ja mogao da uradim? Ostalo mi je da se sam borim - zadovoljan je Dragić, jer je ostao kod kuće i što su njegova deca uspešni đaci i sportski reprezentativci Srbije, koji se ne stide oca.

I mada tužilaštvo ima pravo na žalbu, Mile Dragić sebe smatra slobodnim čovekom. Kako nam je priznao, razmišlja kako da svoju porodicu učini srećnijom, a ne da li će i kako da kazni krivce za svoje stradanje.

- JOŠ ne razmišljam o tome da tužim državu, njenog ministra koji je iscenirao aferu "Pancir" i da tražim odštetu, jer znam da tako ne bih naplatio greške države i političara, već bih ja uzeo novac od naroda, koji svojim parama puni državni budžet - priznao nam je na kraju razgovora Mile Dragić.

(Večernje novosti)