четвртак, 20. септембар 2018.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Простран: Вредност ПКБ потцењена, продаја земље једнако продаји суверенитета; Мирослав Прокопијевић: Други одустали од тендера, проценили да је ПКБ договорен посао
Хроника

Милан Простран: Вредност ПКБ потцењена, продаја земље једнако продаји суверенитета; Мирослав Прокопијевић: Други одустали од тендера, проценили да је ПКБ договорен посао

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 14. септембар 2018.

 У просторијама Министарства привреде јуче је отворена једина понуда за Пољопривредну корпорацију Београд – ПКБ и званично је потврђено да је тај једини понуђач арапска фирма Ал Дахра.

Државни службеници ће наредних дана проверити да ли је документација валидна и у складу са условима тендера и тек онда ће се открити и финансијски део понуде арапског пољопривредног гиганта.

Оно што је познато је да је почетна цена за 16.785 хектара обрадивог земљишта у београдским општинама Палилула, Сурчин, као и у Зрењанину, око 17.000 грла стоке, објекти, опрема, одводни канали, па и власнички удели у Еколабу и Институту ПКБ Агроекономик је 104,5 милиона евра односно 50 одсто процењене вредности.

Општа оцена је да је вредност земљишта ПКБ-а изузетно потцењена, не само због величине пољопривредног земљишта већ и због близине тржишту од два милиона људи.

Међутим, председник Србије Александар Вучић је приликом јучерашњег обиласка КБЦ Земун рекао да би ПКБ требало убудуће да ради десет пута боље и да неупоредиво више доприноси БДП-у Србије.

„Слушао сам разне приче, али ево од 2008. имали смо само три године када је ПКБ радио у плусу. Минус у 2017. је био 80 милиона евра, шта је ту толико успешно? Инвестиције? Једна фарма и то је то“, рекао је Вучић додајући да ће „да уђу људи, ако је исправна понуда, радиће свој посао у складу с уговором и ПКБ ће радити десет пута боље, да испоручује боље производе и да доприноси БДП-у неупоредиво боље“.

Оно што упада у очи је да је упркос ниској почетној цени једину озбиљну понуду, обзиром да је конкурсну документацију откупила и једна хрватска фирма, дала само једна компанија и то Ал Дахра из УАЕ која је још 2013. године приликом закључивања уговора са Србијом о инвестицијама у пољопривреду изразила заинтересованост за ПКБ.

Економиста Мирослав Прокопијевић оцењује да је индикативно што се за ПКБ по релативно ниској цени пријавио само један понуђач.

„То указује да су остале потенцијално заинтересоване компаније процениле да је то договорен аранжман и одустале од тендера. То је лоше јер то онда значи мању цену“, напомиње Прокопијевић.

Он истиче и да је сама намера да се приватизује ПКБ добра јер „је добро да власт има што мање ресурса у рукама“.

Други пак сматрају да је продаја ПКБ-а велика грешка, не само зато што се даје у бесцење, већ и зато што се ресурс какав је пољопривредно земљиште даје у рукама странаца.

„Продаја земље једнако продаји суверенитета“, сматра агроекономиста Милан Простран уз коментар да је ПКБ требало да буде проглашен фирмом од општег значаја.

Он напомиње да је вредност земљишта потцењена с обзиром на тренд у Европи да цена пољопривредног земљишта расте. То се посебно односи на ПКБ чији ће део земље сигурно за 10-15 година бити претворен у грађевинско земљиште како се Београд буде ширио.

Иначе, ако се изузме вредност стада, опреме и објеката, по почетној цени од 104,5 милиона евра, хектар земљишта ПКБ-а кошта око 6.200 евра.

Простран упозорава и да је рок од три године да се не мења структура производње кратак.

„Из профитних разлога нови власник ће вероватно угасити сточарску производњу. Исто се десило и у Зобнатици, где је арапски власник, и у ПИК Бечеј, где је домаћи власник, где су угашене фарме свиња.

А земљиште ПКБ-а без говедарске производње и стајњака ће изгубити пољопривредну вредност“, упозорава Простран.

Са овим се слаже и Миладин Шеварлић, професор на Пољопривредном факултету који такође не верује да ће Ал Дахра задржати свињску производњу, мада очекује да задржи говеда и овце.

„Питање је за чије тржиште ће они да производе: за српско, за своје или за извоз на нека трећа тржишта. Уколико би производња млека отишла у извоз највише би били погођени Имлек и Фриком који су највећи купци млека из ПКБ-а. С обзиром да је тржиште либерализовано ти дефицити се неће осетити, јер ће се млеко увозити, само је питање шта ћемо пити. Да ли ће то бити можда млеко крава које су храњене ГМО сточном храном?“, пита се Шеварлић.

Он истиче да не може коментарисати цену док се не обелодани уговор, али сама почетна цена је јако мала. „То је највећи комплекс уређеног земљишта у Европи који се налази у близини тржишта од два милиона људи и који има могућност сва четири вида транспорта, друмски, авионски, железнички и речни.

Почетна цена од 104,5 милиона евра за 17.000 хектара је јако мала. За те паре не може да се купи ни неуређено расцепкано земљиште у које треба уложити још 3.000 евра по хектару“, сматра Шеварлић.

(Данас)

 
Пошаљите коментар

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли мислите да ће Србија до краја године прихватити „правно обавезујући споразум” са Приштином?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер