Milan Lekić: Vuk Drašković je današnji Vuk Branković

"Na Vidovdan apsolutno nema mesta slavlju. Vidovdan je uvek bio prilika za prisećanje na veliku žrtvu koju je srpski narod podneo 1389. godine. To je datum sećanja na najvažniji događaj u srpskoj istoriji koji se tako duboko usadio u srpsku nacionalnu svest i predstavlja više od mita i legende", izjavio je doktor Milan Lekić, član istorijske sekcije srpskog lekarskog društva gostujući u emisiji "Slobodno srpski".

Komentarišući niz izbora za najlepšu devojku i razne koncerte, između ostalih i nastup pevačice Seke Aleksić uoči i pevača Ace Lukasa na Vidovdan u organizaciji opštine Gračanica, koja funkcioniše po kosovskom sistemu, podvukao je da "takvi koncerti ne zaslužuju da se organizuju na dan kada se obeležava sećanje na žrtve kosovskih mučenika".

- To je jedini slučaj da je na ovakav način obeležen taj dan. Potrebni su našem narodu i pesma i Seka Aleksić i Aca Lukas, ali ne na Vidovdan, kaže Lekić, lekar koji se više od 25 godina pasionirano bavi istorijom srpskog naroda. Na pitanje zašto je više ljudi bilo na koncertima nego na jutarnjoj liturgiji, on kaže da su "neki propusti koji su karakteristični za naš srpski pristup najznačajnijim događajima u našoj srpskoj istoriji."

- Naša istorija je prepuna takvih događaja koji mogu da se obeležavaju. Ja mogu da zamislim šta bi drugi narodi na Balkanu dali kad bi imali tako bogatu istoriju događajima, pogotovo jedan Vidovdan. Kakvu bi tek onda manifestaciju napravili!

Problem je višestruki i veoma kompleksan. Nama je potpuno jasno da je posledica malog odaziva naroda na liturgiju upravo rezultat nekakvih zbivanja koja su se dešavala u našoj crkvi.

I konačno, da tu nisi bili Njegova Svetost Patrijarh srpski gospodin Irinej i Princ Aleksandar Karađorđević, kao predstavnik naše kraljevske dinastije, ovogodišnja proslava Vidovdana bila je promašaj u organizacionom smislu, scenografskom, ikonografskom i kostimografskom smislu.

Zahvaljujući Njegovoj Svetosti Vidovdan je i ovog puta zadržao ono svoje osnovno obeležje, a to je da se taj datum ustvari proslavlja u svim hramovima Srpske pravoslavne Crkve, zaključuje Lekić.

On dodaje da "Vidovdan zaslužuje mnogo veću državnu pažnju" i da je "država ispustila značaj tog dana i prepustila ga lokalnim organizacijama da se time bave".

Milan Lekić smatra da je sve što se dešavalo prilikom poslednjeg obeležavanja Vidovdana, sa "nekog epskog stanovišta" moglo porediti sa dešavanjem prilikom kosovskog boja. Tako bi, kaže on, ekivivalent Vuku Brankoviću, danas bio Vuk Drašković.

- Eklatantan primer bi bio recimo predsednik jedne opozicione partije, koja slavi Vidovdan kao svoju slavu, a koji je baš na taj dan izjavio da Srbi treba da shvate realnost na Kosovu, drugim rečima da priznaju, nezavisnu državu Kosovo. Reč je o Vuku Draškoviću, jer je to slava njegove partije. Dakle, partiji koja lažno baštini ideologiju četništva. To je poslednji čovek koji treba tako da okarakteriše.

(Vesti)