петак, 26. април 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Ћулибрк: Изградња канала Морава-Вардар-Егејско море Србију би одвела у банкрот
Хроника

Милан Ћулибрк: Изградња канала Морава-Вардар-Егејско море Србију би одвела у банкрот

PDF Штампа Ел. пошта
среда, 20. септембар 2017.

 Идеја о изградњи канала Морава-Вардар-Егејско море поново је жива. Вештачко дисање дао јој је председник Националног савета за сарадњу с Кином и Русијом Томислав Николић. Међутим, струка сматра да је пројекат неозбиљан и да би евентуална имплементација Николићевог, како бивши председник каже, сна, Србију одвела директно у банкрот.

Ознаке за водостај на Великој Морави разумеју само капетани, али капетана на тој реци одавно нема, јер због лошег одржавања она више није пловна. Без обзира на то, ако је веровати најавама Томислава Николића, не само да то више неће бити случај, већ ће Морава бити део међународног канала који ће спојити Дунав и Егејско море, а за пројекат, каже, има подршку Кине.

Шта тачно значи тврдња да Србија у овом пројекту има подршку Кине нисмо успели да сазнамо у кабинету Томислава Николића, јер су нам рекли да он, како кажу, још није спреман да излази у јавност.

Такође, потврду нисмо успели да добијемо ни од кинеске амбасаде да је Народна Република Кина уопште упозната с овим пројектом.

Да ли је Николићеву замисао уопште могуће спровести у дело? Било би, сматра професор Јован Деспотовић, али само када би поменути канал био део великог међународног економског подухвата који би био значајан за свет онолико колико је то некад био Пут свиле. Све мање од тога је, каже - неоствариво.

"Ако би се користио само као пловни пут, ја мислим да то не би било изводљиво, јер ми имамо јако мале количине воде на том потезу. Морало би да се прави низ брана, низ акумулација за изравнавање током више година и то би онда било јако скупо. Ја не могу да кажем колико би то коштало", каже професор Грађевинског факултета Јован Деспотовић.

Коштало би између 14 и 17 милијарди евра, процењује уредник НИН-а и каже да би један такав пројекат Србију без икакве сумње одвео у банкрот. Уверен је, ипак, да до тога неће доћи, јер је по среди, објашњава, само једна у низу неутемељених најава српских политичара.

"Притом, немамо уопште сагласност Македоније и Грчке да они наставе тај канал. Па шта ћемо, да градимо канал од Дунава до границе с Македонијом? Једна потпуно бесмислена ствар која се из године у годину понавља зато што нема нових идеја. Нема нових идеја, нема нових, правих пројеката и онда ми и даље причамо о оним истим, за које сам мислио да су дефинитивно отишле у историју, али изгледа нису", рекао је главни уредник НИН-а Милан Ћулибрк.

Наиме, идеја о изградњи канала није потекла од самог Николића, иако је он у последњих неколико година био њен главни заговорник. Спајање Дунава и Егејског мора трговачки је сан још од 19. века, али је сваки пут до сад рачуница показала да је у јави пројекат - неозбиљан.

(Н1)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер