Milan Ćulibrk: Ako prosečna plata do kraja godine bude 450 evra, i to bude održivo, neko zaslužuje Nobela; Mihajlo Radović: Zakon o otimanju penzija neustavno stavljanje ruke u džep

 Urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk izjavio je u Danu uživo N1 da je ključni problem srpske ekonomije to što paralelno sa smanjenjem plata i penzija, javni novac i dalje arče velika državna preduzeća. Smatra da je nemoguće da prosečna plata do kraja godine dostigne 450 evra kada će privredni rast biti oko dva odsto.

Ćulibrk je podsetio da velika državna preduzeća, poput RTB-a Bor ili Petrohemije i dalje “arče” javni novac i beleže gubitke koji iznose više stotina miliona evra, odnosno “pojedu” sve što se uštedelo smanjenjem penzija i plata u javnom sektoru.

U javnosti se spekuliše o povećanju plata u javnom sektoru i pominju se različiti procenti – od 10 odsto koliko je zatražio sektor bezbednosti do 17 odsto što je želja prosvetara. Ćulibrk ističe da se stalno priča o budućnosti, a da malo ko gleda sadašnjost – a sadašnjost kaže da je prosečna isplaćena plata u prvih šest meseci ove godine veća tek za sedam evra u odnosu na prvo polugodište 2016.

Predsednik Srbije je, podseća Ćulibrk, obećao da će prosečna plata do kraja godine dostići 450 evra, a u prvih šest meseci prosečna zarada iznosi 381 evro. To znači da zarade treba do kraja godine da porastu za čak 18 odsto uz privredni rast koji će iznositi negde oko dva odsto, ističe Ćulibrk, ocenjujući da ko to uradi, a da bude održivo, zaslužuje Nobelovu nagradu.

Ćulibrk smara i da u ovom treutku ne bi uopšte trebalo povećavati plate u javnom sektoru, već da bi višak u budžetu trebalo da se iskoristi za smanjenje opterećenja privatnog sektora.

“Oslobodite privatni sektor, dajte mu vazduha da zaposle nove ljude. Kada oni počnu da plaćaju poreze, dajte onda povećanje plata u javnom sektoru. Dajte onima koji stvaraju. Ovako ćemo pare brzo potrošiti, ugušiti privatni sektor i sledeće godine opet imati problema”, poručuje urednik NIN-a.

Povećanje neće dovesti do rasta BDP-a, već rasta uvoza

Na konstataciju da u Vladi ocenjuju da bi povećanje zarada dovelo do rasta potrošnje, a samim tim i rasta BDP-a, Ćulibrk kaže da se u praksi dešava suprotno, pa umesto privrednog rasta dolazi do rasta uvoza.

“Domaćih proizvoda kvalietnih nema dovoljno. Dobar deo će otići na kupovinu uvoznih proizvoda. Povećaćemo deficit, što se desilo ove godine”, upozorava on.

Ćulibrk je reagovao i na procenu Aleksandra Vučića da će usled nižeg rasta ove godine, privredni rast 2018. godine biti veći i možda dostići četiri odsto.

“Ove godine ako napravimo minus od pet odsto, sledeće može biti rast od sedam, ali ništa nismo uradili. To je čisto zamajavanje. Pričamo o rastu od dva odsto, a Rumunija ima šest”, ističe sagovornik N1 i ocenjuje da je najveća odgovornost na lošoj ekonomskoj politici, a ne da se sve pravda ledom u januaru i februaru i suncem u julu i avgustu. “Treba i da bude obrnuto? Je l' bi nam tada bilo bolje”, pita se on.

Kada je reč o penzijama, Ćulibrk podseća da stalno slušamo kako će one biti veće nego ikada pre, a realnost je da su penzije od 2010. godine u stalnom padu, i da su se u prethodnih osam godina realno smanjile za čak 25 odsto.

“Govorio sam i 2008. kada je bilo odluka vlade Mirka Cvetkovića donela odluku o povećanju penzija za 10 odsto, da će se ta odluka slomiti na penzionerima. Penzija je tada bila 230 evra, došli smo na 189 evra. Ne može se iz ničega stvoriti nešto”, istakao je on.

Kaže i da je PIO Fond protočni bojler i da umesto da ljudi koji danas rade uplaćuju novac u fond da bi se ta sredstva obrtala za dane kada oni odu u penziju, taj novac se koristi da se današnjim penzionerima isplate penzije. PIO fond je početkom 2000-ih, prema njegovom mišljenju, trebalo kapitalizovati prihodima od privatizacije, ali to nije učinjeno i to je, kako kaže, velika greška.

Radović: Otimanje penzija neustavno stavljanje ruke u džep

Gost Dana uživo bio je i Mihajlo Radović, predsednik Udruženja sindikata penzionera Srbije koji je rekao da penzioneri trenutno nemaju jasnu sliku o najavljenom povećanju.

“Imate situaciju u kojem neko nešto najavi da će biti, nekakvu socijalnu pomoć od 6.000, a premijerka onda kaže da to moraju da pogledaju sa MMF-om. Naša prava adresa očigledno je MMF. Šta rade ljudi u Ministarstvu finansija, ako neko odgovorno ne može da kaže koji su trendovi, punjenje budžeta i PIO fonda”, zapitao se Radović.

Kaže i da je zakon o “otimanju penzija” neustavno “stavljanje ruke u džep” i da je teret krize trebalo da podnesu svi, a ne samo penzioneri i zaposleni u javnom sektoru.

Predsednik sindikata penzionera upozorio je i na težak život starih osoba u Srbiji, da oko 600.000 penzionera ima mesečna primanja od 8.000 do 18.000 dinara.

“Voleo bih da neko preživi sa tim parama! Cene skaču, ko uzme komunalije i pogleda - za istu potrošnju plaćamo 20 odsto više u odnosu na prethodne godine”, istakao je on.

Sindikat penzionera, kako kaže, želi da priča sa svima kako bi se stanje popravilo – i sa pozicijom i sa opozicijom. “I to je ono za šta sam se ja obavezao, svima smo poslali čestitke i tražili da nas prime, ne bi li se ponašali kao partneri, a ne kao podanici”, poručio je Radović.

Izneo je i oštre kritike na račun Ustavnog suda što se već 19 meseci ne oglašava o incijativi koju je Sindikat podneo, a kojm se traži ocena ustavnosti zakona kojim je regulisano smanjenje penzija.

“Neka odgovori bilo šta, neka nas odbiju. Zbog procedure čekamo Strazubr, ne izjašnjavaju se 19. mesec”, naveo je on.

Radović tvrdi i da je napravljan dugoročni koncept uništavanja PIO fonda, smanjenja penzija i svođenja svih penzija na isti nivo, bez obzira koliko je ko uplaćivao u fond.

(N1)