среда, 15. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Милан Бачевић: Србија што пре да гради „Јужни ток“, јер је то њен национални интерес
Хроника

Милан Бачевић: Србија што пре да гради „Јужни ток“, јер је то њен национални интерес

PDF Штампа Ел. пошта
петак, 03. јануар 2014.

БЕОГРАД - Србија не треба нешто посебно да се укључује у расправу око Јужног тока са земљама ЕУ, јер тек преговарамо о чланству у ЕУ, изјавио је Танјугу министар рударства Милан Бачевић и нагласио да Србија, уместо тога, треба што пре да спроводи изградњу гасовода на терену, јер је то њен национални интерес.

Питања која се тичу примене Трећег енергетског пакета ЕУ на Јужни ток најбоље могу да разреше Русија и земље чланице ЕУ, учеснице у том пројекту, казао је Бачевић и оценио да ће Русија знати како да преговара са земљама учесницима у пројекту.

"Србија треба да се бави и да што пре спроводи пројекат на свом терену, да полажемо цеви и да се припремамо за испоруке гаса које су нам заиста неопходне", казао је Бачевић, истакавши да ће Јужни ток донети Србији нижу цену гаса и још сигурније снабдевање.

"Јужни ток је паневропски пројекат, у коме 50 одсто власништва има Гаспром, а остатак компаније из Немачке, Француске и Италије. Све земље учеснице у Јужном току су чланице ЕУ, осим Србије и све те земље су имале жељу да буду учеснице у том пројекту, иако су знале да постоји тај Трећи енергетски пакет и када су потписивале уговор са Гаспромом," напоменуо је Бачевић.

Србија ту има другачију позицију, јер је једина од тих држава, које се налазе на траси Јужног тока, која није чланица ЕУ, а десетак година се залагала за тај пројекат, свесна значаја који за њу има тај гасовод, казао је Бачевић.

Он је подсетио да ће Гаспром обезбедити новац за изградњу Јужног тока кроз Србију, а Србија треба да обезбеди банкарске гаранције за кредит, који ће враћати из прихода од транзитних такси, што је повољност, "коју и најнеобјективнији морају да прихвате". Бачевић је напоменуо да је тај пројекат потребан, јер Русија снабдева гасом скоро све државе западне Европе и процењује се да ће до 2030. године око 70 процената гаса који се потроши у земљама западне Европе, бити руског порекла.

Одговарајући на питање да ли се у Србији убудуће могу очекивати проблеми око реализације Јужног тока и да ли постоје неке интересне групе које су против тог пројекта, Бачевић је нагласио да је Јужни ток пројекат од националног значаја за Србију и да свака озбиљна држава, мора да има снагу да национални интерес стави изнад интереса одређених интересних група и да их победи.

"Па и те интересне групе, које постоје, користе исти тај руски гас. И што бисмо ми сада, устукнули пред захтевима појединих интересних група, ако ми имамо национални интерес на другој страни. Национални интерес је увек изнад интереса некаквих лобистичких група, које постоје свуда у свету и није то нека посебност Србије,"рекао је Бачевић.

Он је изразио задовољство јер се, у недавно спроведеној анкети, 82,4 одсто грађана изјаснило за Јужни ток, што је, како је рекао, јасна порука многима.

"Замислите колики ће то проценат да буде кад се сазна за јужни крак Јужног тока и када он постане реалност. То ће додатно повећати проток гаса, подићи шансу Србији да наплаћује више новца из транзитних такси," нагласио је Бачевић и додао да је подједнако значајан и западни крак Јужног тока, који би требао да води ка Црној Гори, ако се та земља за то изјасни.

Говорећи о снабдевању гасом из Русије, Бачевић је указао да руска страна показује према Србији разумевање које, како је рекао, "као да нема краја," јер и кад не платимо гас, примамо испоруке, чак их понекада и мењамо.

Све то је последица међудржавног споразума са Русијом, који многи нападају, због чега, како је рекао, "и мене нападају".

"Тај споразум, када је склапан, Србији је представљао преку потребу и мислим да свака озбиљна држава треба да поштује своје међународно прихваћене обавезе и потписане споразуме. То показује озбиљност и решеност једне државе да настави добру сарадњу са неком другом, са којом је то потписивало," додао је Бачевић.

Министар је подсетио да ће Русија у наредне две до три године, у српски енергетски сектор, саобраћајне и железничке комуникације, побољшање производње у НИС-у и у остале пројекте, уложити око пет милијарди евра.

(Танјуг)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер