Mihailo Medenica: Odlikovanje, pa šta?!

 Otužan je, lak i kratak put u nas od zaslepljenosti ljubavlju do prezira!

Prezir prema Rusiji, beskrajno razočarenje, malodušnost, neopisiv osećaj ništavila, ni zbog čega, zapravo!

Poslednji sam, dabome, koji bi Vučiću čestitao na kolajni, ničime do izdajom nije zaslužio da njegova prsa krasi bilo šta do večni žig Jude, no svakako nisam niti od onih koji će sad Rusiju manje voleti nego što jesu!

Nije ljubav prema Rusiji bespogovorna zaslepljenost jednim čovekom, niti politikom- đavolja je to rabota, no ljubav prema Rusiji je napatvorena radost vekova stradanja i vaskrsenja jedni za drugih!

Jel ljubav počela s Putinom i hoće li sa njim nestati?

Nije to onda ništa drugo do hir, nešto nalik zanesenošću idolom daleko od suštine.

Može li suštinu potrti orden na Vučićevim grudima- nikako, jer to nije suština već istina u zajednički kolevkama i grobovima, liturgijama i opelima, krštenjima i krstačama, zvonicima, poju ruskih monaha dok nazivaju presveto Kosovo i Metohiju, kostima ruskih heroja kojima je usidreno nebo nad Srbijom, jednako kao što se stradalništvom Srba nebo nad Rusijom razleglo u onolikoj lepoti i svetosti!

Nisu nas ovozemaljska odličja bratimila pa nas neće ni razbratimiti, vala!

Duše su ordenja kojima smo Božijim ukazom odlikovani!

Ne mogu nam Rusi sačuvati Kosovo i Metohiju ako mi to ne želimo, a zapitajmo se iskreno- koliko želimo?!

Ne može ga ni Aleksandar Vučić izdati ukoliko mu zagrmimo- ne metri nam svetinju, doveka ćeš nam umetriti dane da ih živimo ko uslovnu robiju, a grmimo li?!

Nije orden Sveti gral dat Vučiću u ruke, već mi, skloni padu, verujemo kako je oprost kojim će iskupiti svoja nepočinstva!

Neće! Ne može! Niti sme biti razlog kakvog razočarenja u nas, jer Srbija i Rusija su odličja na grudima dva brata koji jedni za druge čuvaju večnost kolevkama i grobovima, rekoh.

Živela Srbija i Rusija!

Znamenje je to kojim smo od samog Gospoda odlikovani dušom satnakom od samog neba!

(Dva u jedan)