Хроника | |||
Михаило Меденица: Не опраштам сузе детиње са заветне светиње! |
![]() |
![]() |
![]() |
уторак, 10. јануар 2023. | |
Те малене Дечане, Самодреже, Грачанице, живе плаштанице… Не опраштам, откуд ми толко милошти да не клекнем пред живе мошти… Да не целивам колевку у коју је мајка повила тек рођеног свеца, да не замолим да ме исповеде и причесте деца… Деца чији крст не могу ни догледати овако бедан, срамоте, ходочасници живота вазда пречицама преко Голготе… Чобанчићи без стада а вазда за стадом- чувају светињу, како да опростим сузу детињу..? Како да опростим себи што старим, нижем дане, зар ја да трошим живот а њима шта остане… И те мрве са мојега гордог и недостојног стола сакупиће да поделе на пола, још пола, и пола… За нас, да се окрепимо, они су свикли гладни, за нас што их сити заборавимо, бедни и јадни… За нас што не схватамо ко су игуманије и игумани манастира, шачица мањих од псалтира… За нас којима чувају светињу, чувају сузу детињу, исплачу се да се умијемо, окренемо и одемо… И не маре што не старе, што летине шкрто рађају дане, нека их је за нас и превише, а њима шта остане… Не маре што су се сванућа нагледали с распећа, што су им разбрајалице колико за родом гори свећа… Не маре, то су иконостаси, највећи мали горостаси… Тек по ожиљцима знају да су одрасли, ране живе- ожиљци срасли… Научили да броје збрајајући калемове жица и опела, научили рачун збрајајући где горе села… Најдивнији манастири кад сузна припрата иза мајке провири… Кад испод стреха и кабаница окице рашири мала Грачаница… Када те узму за руку да им с највиших распећа дохватиш јутра, а ми ништавни већ јуче растрошили њихово сутра… Па, опет неуморно у чобанију да чувају светињу, како да одпростим сузу детињу… Знам да не плачу од боли, за друго не знају, но што никад да остаре- вазда млади трају… Ми старимо, кафански подраних душа и блуза, но шта ћемо кад песма сврши, а на светињи не буде више дечијих чуварсуза?! Не праштам сузе детиње са заветне светиње! Заборавим ли их Господе- заборавии ме, шта да памтиш, дабогда те не видео рају где ми у воштаници светињом пламтиш! (Два у један) |