Михаило Меденица: Мотивациони Дачић - говор студентима Јејла

 Велкам, дир студентс фром Јејл из мале али пријатељске савезне државе Конектикат, што у преводу с „америчког“ значи: повезивање, за разлику од Калифорније што је чист турцизам и вуче порекло од речи Кале која у слободном преводу с језика Индијанаца значи: „Брдо с којег је мали социјалиста Винету протерао ПУПС, алаве бледолике старце рођене пре Манитуа, који одједанпут више воле Алек- те- неја, духа спојених прстију и празних обећања него малог Винетуа који им је помогао да запосле све скво и сквојчиће из фамилије, али нека, Маниту све види“!

Никако, офкорс, зато анкл Ивица и сврати у КФЦ пре доручка и тејк за понети ону кофу с крилцима и помфритом, па онда можемо да се молимо до прекосутра што се мене тиче!

Шалу на страну, или на “америчком”: џоук он д сајд, вас вероватно, као И мене, интересују циљеви И иприоритети спољне политике Србије, о чему бих вам сад причао два сата, само да знам који су?..

Мислим, ја знам, јасни су ко дан, Индипенденс деј ин д џулај, али помало у магли, ам магла је ипак нешто на шта не можемо да утичемо па самим тим И сагледамо циљеве које смо јасно поставили, али џаба ти поставиш нешто кад после тумараш по магли па залуташ у комшијску њиву, да се тако, фигурал спич, изразим!

Нама су евро-атланске интеграције светиња, зато И терам Мркоњића сваког лета на “Егзит”, али не, он се отме и у оној магли оде с Бекутом у Гучу, па после Дачић гилти…

Анкл Ивица иначе овде гилти за све, ал немам намеру да се правдам!

Ја сам заиста мислио да човек има тезгу на с јужним воћем на пијаци па га зато зову Банана, и сео с њим у кафану да наручим кило – две, тад сам држао дајет па ми био воћни дан, а душмани одмах кофер, илити, суткејс, а сви знамо да као министар од форин аферс често путујем, а ко путује логично је да има и суткејс, нећу ваљда у оне провидне кесе из продавнице да пакујем гардеробу?!

 јДакле, спољна политика Србије води се оном партизанском: “Туђе нећемо своје немамо, овај, не дамо”, и ту нема комрпомиса ко у КФЦ кад ми уместо кари- соса понуде неки сладуњави, а ја због линије слатко ни на слави, бре, осим кад будемо славили улазак у ЕУ што је наш основни циљ јер нас Европа хоће, сваки дан запиткују из Брисела: “Вен, Србија, вен ви кам ту ас ту плеј тугедр”, али не желимо да журимо јер све што је брзо то је и кусо, а што сам кус’о неки феноменалан кекс код Обаме на доручку, да није можда неко од вас понео, чисто питам?..

Драга децо, драги пјуплси с Јејла, није живот поље цвећа, знате, некад морате да прођете И кроз коприве до циља, некад да погледате у међуножје водитељке без гаћица, некад да се убодете на трн од Ружића, а понека једноставно сачекате чуда да се десе па Миљацка тејк а веј д бриџис, али се на крају стигне до циља, чим онај Бабић ко ваздуплохов развеје маглу трчећи и машући рукама, а ми га палимо: “То. Зоки, исти си ко Радош Бајић ур Партизанској ескадрили”…

Било ми је изузетно задовољство да вам одржим ово предавање, саветујући вам да чим дипломирате бежите из Америке, нема тамо перспективе за вас, децо, а код нас се свакодневно отварају нова радна места, мада ћете можда морати да нострификујете дипломе на Мегатренду, чисто да вас мало пропитају, не може код нас да дипломира било ко…

На крају, поздравио бих вас стиховима прелепе лирске песме нашег књижевника Хариса Џиновића, која је о ваше универзитету певао док Америка још није ни постојла: “Јејл су дуње процвале, Јејл још севдах опија”…

А, севдах на “америчком” значи нешто као кад се онај Молдер загледа у небо и каже: “Истина је тамо негде” и уздахне, а Скали пати за њим ал неће да му каже, јер правила службе, оно, ко Вулин загледан у Вучића а не може да га пољуби…

Добро, можд то није тема овог предавања, али схватили сте суштину, па ако неко може да ми, овај, објасни, куда то Србија заправо иде, у месту?..

(Два у један)