Михаило Меденица: Литија, твоја и моја

 Није Литија за нас, а противу вас!

Нећу ходати да тебе спутам већ да те позовем.

Не пожурујем те, ти одлучи када ћеш тим истим трагом- стопе су ти одавно тамо, чекају те да одмориш од лутања.

Господ верује у тебе и кад ти не верујеш у њега.

Што си тврђи у невери то ти се Господ више радује- то је она благост коју осетиш питајући се: „Откуд и чему?“

Иштеш да видиш Господа па да поверујеш у њега, а видео си га стотину пута док си га се одрицао како није дао на тебе.

Не верујеш у оно што не видиш, а хиљаде питања имаш за оно што видиш.

Тумачиш живот уместо да га живиш.

Тражиш смисао а сваки пут си утекао од смисла кад си се мимоишао са собом.

Са оним собом на распећу окрећући главу да не гледаш муку…

Није мука живети распет, но живету у страху од клина.

Не боле већ нас видају ране Христове.

Није Литија пут за мене мимо тебе, ни теби у инат, већ у славу свега што ми је дато да сачувам за тебе.

Предамном си вазда ти, презри ме слободно али не дам те- док ти у мени гледаш мртвога ја у теби видим живог Господа.

О мошти су калемљене и твоје и моје кости.

Осудио си себе да изнова и изнова доказујеш неверу, робијаш слободу…

Спрдаш се Литији а њоме си проходао када си докорачао мајци раширених руку- живоме крсту.

Сваким си новим јутром васкрсао али у васкрсење не верујеш.

Кад се задубиш у тишину и размериш колико си данас бољи од себе јуче- шта је то до Литургија?

Када некоме кажеш своје јаде и грехе- исповедио си се, а ти то зови како ти драго, Господу ти је посла тога да те саслуша и чује.

Господ верује у тебе и када ти не верујеш у њега.

И причешћен си сваким залогајем подељеним с неким, Господ је у свему што се добрим и за добро подели.

И, због тога није Литија мој пут на којем ћу доказати себе, но потражити тебе.

Себе да изгубим- тебе ћу наћи, и Господа у теби, јер верује у тебе и кад ти не верујеш у њега.

Није Литија моја више него твоја, нити је теби у инат.

Обоје смо тек камен, заједно смо манастир.

Оно што желиш да видиш како би се уверио да постоји- видећеш кад престанеш да постојиш и почнеш да трајеш.

На хиљаде питања тражиш одговор, а бежиш од одговара на само једно питање. Дођи, радује ти се…

(Два у један)