Михаило Меденица: Има ли пилота у предизборном авиону

 Нисам неки љубитељ авиона али после првог предизборног уратка Александра Вучића немам дилему за кога ћу гласти- за ону стјуардесу десно, уколико се кандидује, она лево ми се чини да је Вулин пресвучен у стјуардесу али не смем да се закунем…

Е, па стужило ми се али онако како баба није мислила- ражалостио сам се схватајући по први пут за пет година неколико кључних ствари: Алек се кандидовао само да би сирома могао коначно да задрема, макар на тих десетак секунди у споту; док турбуленција бацака вадзуплохов лево- десно он не паничи и вриши као нека тетка Бабић већ успева да се тргне, врати наочаре на врх носа и умири летелицу , баш као баку коју је примио на разговор у пет сабајле, саслушао је сузних очију и улио веру у живот: „Не брините, обећавам вам да ћете умрети за две до две и по године најкасније! Ево, понесите један камен темељац и положите га на њиву, никнуће фабрика, колико да се деки и Вама нађе за старе дане…“; затим успева да одржи мотивациони говор који усправља авион док пилоти, сорошевска ђубрад безбрижно седе на путничким местима; а потом уз осмех који би и Бамбија натерао да заборави на смрт мајке мотивише и њих двојицу да схвате своју заблуду као Кристина у „Маратонцима“, одбаце малограђанске стеге и запливају голи (добро, не баш голи али огољени), поручујући нам да смо на правом курсу без разлике што авион лети право ка планини јер и она је једна од капиталних инвестиција која је некада била тек голи ретроградни брежуљак…

У наставку спота претпостављам да Томсилав Николић излази из wц-а, закопчава панталоне сав збуњен зашто му сви у авиону вичу: „Уууууу, ала нешто смрди, фуј!“, вајкајући се: „Нисам ја, људи, Вучић је! Јесам ли му ономад препустио и клозет и више од 50 одсто најмекшег тоалет папира а сад овако да ми врати- на две шоље би да седи а ти Томо иди истрчи на крило кад те притера, а?..“

На све то реагује Дачић маскиран у ону плавушу што вришти ко да жени брата: „Бруко једна полудипломирана, па зар си оваквом човеку нашао да забадаш овај пластични нож у леђа, а добро знаш да он то теби никада не би урадио више од два- три пута, чисто акупунктурно… Ако се кандидујеш знај да мој глас немаш, мада ћемо се чути па можда и завршимо нешто, а сад демостративно одох да се сакријем међу коферчиће…пардон, кофере и тихо јецам јер ако нешто не подносим то је та проклета жеља за влашћу по сваку цену, небитно да ли је у питању Слоба, Воја, Борис, Алек… Фуј, гадиш ми се, али се чујемо ако буде нека комбинација, важи..?

8У то се из пилотске кабине чује добро познат глас прапилота: „Ђубве издајничко како те није свамота да ми за шаку довава пводаш ово дивно дете што смо заједно одгајави од киве вадикалског меса кад су нам га оставиви на пвагу отаџбинске упваве! Ти си посведји био у wц, пвизнај, знам ти смвад, а Вучич и кад оде у тоавет од пвивуче стване инвеститове и на волни папива потпише оновико међудржавнних сповазума, мада и њега пвезивем али има у том пвезиву неке љубави и стваха као у оним иднијским севијама кад те муж пвебије, остави и оде с двугом а ти чезнеш да ти се вати и спусти ту пвепаметну гвавицу на стомак као некад, јев људски је пваштати свима осим теби, ђубве над ђубвадима!

Авек, сине, не пвачи, сад че чика пивот теби да пусти онај фивмиц сто вовиш: „Пвохујало с Авековим виховом“, мада те пвезивем ави имај на уму ко те је вадикавским мвеком дојио док су биве санкције а вештачког мвека нигде од Кавовца- Каввобага- Огувина па све до Вивовитице…“!

На послетку, баш као у најроматичнијим сценама класика: „Прохујало с Алековим вихором“, устаје ОН, вади онај пластични нож из леђа, пушта сузе не стидећи их се јер и богови плачу и јевађелише: „Да, Томислав је последњи био у wц-у али од мене никада нећете чути да због тога смрди читав авион јер да би остао на правом курсу потребно је да обојица будемо у тоалетима и координисано истоварамо…добро за Србију и на њу! Ако ме питате да ли сам очекивао тако нешто од Томислава- нисам али га донекле разумем јер можда му и јесам обећао подршку за још један мандат баба- сере али због три- четири процената више натеран сам да уђем у трку, а притом не мислим да у трку уђем у wц, јер прошло је време крајње нужде, од Србије смо направили цењени и респектабилни пољски тоалет и нећу дозволити ником да га зачепи, осим ако то није инвестиција која ће упослити хиљаде младих на гурању руке до лакта у шоју…

Томиславе, што се мене тиче све ти је опроштено! Ако си спреман за уметнички живот у двоје дођи, седи и чврсто се држи, неће овај авион сам од себе ударити у планину- потребно је заједничког рада и воље за то!

Можда одремам још који секунд а ви ме пробудите кад се срушимо, мора неко народу да саопшти ту дивну вест и обзнани да су отворене још две црне кутије као још два поглавља“…

(Два у један)