Мехо Омеровић: Национални савети могу пасти под команду једне политичке партије

На делу је не само политизација националних савета него чак њихово стављање у функцију личног интереса једног човека или мање групе људи, каже Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права

Нису странке једини власник памети над темама које су у надлежности националних савета, а то су, да подсетим, искључиво образовање, писмо, језик, информисање. Није смисао ни сврха националних савета да се баве дневно-политичким стварима, доливањем уља на ватру, враћањем реториком у деведесете године прошлог века, каже за „Политику” Мехо Омеровић, председник скупштинског Одбора за људска и мањинска права коментаришући екстремистичке иступе Сулејмана Угљанина, председника Странке демократске акције, који ових дана најављује да ће бити носилац листе за предстојеће изборе за Бошњачко национално веће. Угљанин, коме је после формирања владе у априлу ове године први пут после више година измакла фотеља у Немањиној, своје кандидовање за БНВ образлаже вишедеценијским терором државе према Бошњацима и нерешеним питањем Бошњака и Санџака.

У изборну трку пред гласање за националне савете заказано за 26. октобар, укључио се и Савез војвођанских Мађара. Ова партија ће, како је најавио њен лидер Иштван Пастор, почети консултације у вези са састављањем јединствене листе са којом ће та странка изаћи на предстојеће изборе. Колико ова партија озбиљно схвата предстојеће изборе најбоље говори податак да ће на њеној листи бити представници традиционалних цркава, цивилног друштва и интелектуалаца. Према Пасторовим речима наредних дана ће почети састављање листе и програма, а затим ће уследити и консултације. Листа коју предводи СВМ носиће назив „Национално јединство”.

Међутим, иако пледирају на „национално јединство” у СВМ нису били расположени да коментаришу тврдње Демократске странке војвођанских Мађара која је ових дана саопштила да још није било стварне рехабилитација војвођанских, мађарских жртава Титовог тоталитарног режима. „То би било као да коментаришемо саопштење риболовачког друштва”, поручује незванично један функционер СВМ-а која је претходних година водила главну реч у Националном савету мађарске мањине.

Баш онако како је СДА била „главнокомандујући” у Националном савету Бошњака. Када је 11. маја 1991. године у дубокој илегали основано Муслиманско, касније Бошњачко, национално веће Санџака, (датум се иначе обележава као национални празник бошњачке мањине као Дан заставе), за председника тог већа изабран је Угљанин. СДА којом руководи већ 24 године у резултате свог деловања уписује како оснивање БНВ тако и организовање референдума о политичкој и територијалној аутономији Санџака у октобру 1991. године.

Бошњачко национално веће је, да подсетимо, десетак година постојало као од државе непризната друга адреса челника СДА са Угљанином на челу. Осим Угљанина у руководству већа били су челни људи СДА. Ни електронски избори за БНВ 2003. године нису променили ситуацију. Угљанин је на тој функцији, уз остале функције које је обављао, председник СДА, председник општине Нови Пазар, посланик, министар без портфеља, био председник и БНВ све до 2010. године, када је место уступио дотадашњем председнику Извршног одбора већа Есаду Џуџевићу, односно садашњем Џуџи. Уочи ових избора тврди да је веће којим руководи последњих година успело да се знатно деполитизује и департизује.

Међутим, не деле сви ово мишљење. Напротив. Према речима Меха Омеровића политизације и покушаји да се савети националних мањина ставе под команду једне политичке партије су реалност у Србији.

„Идеја о саветима није да они постају експозитуре или истурена одељења одређених политичких партија. Ми на делу имамо не само политизацију и стављање националних савета у функцију једне политичке партије него чак њихово стављање у функцију личног интереса једног човека или мање групе људи. Они монополизују нешто што је Устав и закон прописао као националну институцију”, категоричан је Омеровић који додаје да је претходних година било и много злоупотреба новца из буџета намењеног овим саветима. 

Он је уверен да ће се ипак после избора 26. октобра ситуација донекле променити јер ће, после измене закона, изборе водити Републичка изборна комисија. Избори ће, како каже, довести до јаснијег образовања, провере и контроле финансијских средстава, а сигуран је, и да ће припадници националних мањина гласати за оне људе који нису из странака.

И Александар Попов из Центра за регионализам као једну од основних мана ових савета види њихову политизацију, али и нетранспарентност у раду и недовољну везу већине националних савета са етничком групом коју заступају због елитистичког понашања изабраних чланова савета.

„Нису проблем само странке националних мањина које гледају да узурпирају националне савете и да их ставе у своју функцију. И неке друге странке грађанског типа трудиле су се да неке од тих националних савета ставе под контролу како би им они били извор гласова”, објашњава Попов.

Он подсећа на случај када су новинари листа „Мађар соа” протестовали због преношења оснивачких права листа на Национални савет Мађара. Они нису желели да се претворе у партијски орган јер је, како каже, саветом практично руководила СВМ.

Попов је мишљења да је са применом закона донетог 2009. године требало ићи поступно. Уз све то, један број одредби нашао се и на Уставном суду јер су противне највишем правном акту. Једна од кључни ствари које је оспорио Уставни суд је, подсећа Попов, преношење оснивачких права појединих институција на националне савете.

„Проблем настаје када се укидају нека права, То је посебно осетљиво када је реч о националним мањинама. Пошто је то неки вид мањинске самоуправе требало је ићи постепено у примени закона и онда би се нашло решење и за департизацију савета”, убеђен је Попов.

Ј. Церовина, С. Бакрачевић

(Политика)