Међународна кризна група: Улазак БиХ у НАТО решава њену неизвесну будућност

Будућност Босне и Херцеговине неизвеснија је него икад после рата од 1995. године, земља је дубоко подељена због политичке, економске и социјалне кризе, оценили су председница и члан управе Међународне кризне групе (МКГ) Луиз Арбур и генерал Весли Кларк у америчком магазину "Форин полиси".

Они су истакли да, иако изгледа парадоксално, улазак БиХ у НАТО програм МАП долази у најбоље време.

"Три народа у земљи - Бошњаци, Срби и Хрвати - сви се такмиче у одређивању будућности државе БиХ. Земља ће одржати опште изборе у октобру, а ако то није довољно дестабилизирајуће, у појединим изборним јединицама сви трче у супротном смеру, оценили су аутори.

"Срби прете да ће расписати референдум о Дајтонском споразуму, Хрвати позивају на стварање аутономног ентитета у оквиру шире државе, а Бошњаци траже нови устав који ће им дати више моћи и заменити постојећи, високо децентрализовани документ", сматрају Арбур и Кларк.

Формирање коалиционе владе након избора биће врло тешко, без обзира ко победи. Поврх политичке кризе, земља је усред економског и социјалног краха", оцењују аутори.

Парадоксално, како наводе, то је управо време за НАТО да створи ближи савез са БиХ, што је процес који је почео прошлог четвртка у Талину, у Естонији.

Министри спољних послова чланица Савеза сложили су се на састанку у Талину да БиХ приме у Акциони план за чланство (МАП), што је добродошао корак за одржавање мира и стабилности у земљи.

Аутори чланка подсећају да је МАП програм помоћи кроз који НАТО и његове чланице пружају смернице и подршку за конкретне политичке, економске, сигурносне и законске реформе.

"То је управо оно што треба БиХ у овако напетом тренутку, делом да умири различите политичке фракције у земљи, а делом да помогне прогурати јако потребне реформе", истичу Арбур и Кларк.

Досадашњи покушаји Сједињених Америчких Држава и Европске уније да помогну БиХ да спроведе уставне промене како би влада била функционалнија разбијени су, нико на терену није спреман да подузме тешке кораке, упозорили су они.

Политичарима у БиХ данас недостаје заједничких интереса и вредности нужних да надограђују на ономе што су договорили у Дејтонским споразумима, али ближа веза с НАТО савезом може помоћи да изграде осећај заједничке сврхе и смире стање у земљи.

"Велики део садашње напетости у БиХ постоји јер се сви актери осећају несигурно око будуће структуре босанске државе и њиховог статуса унутар ње. Улазак у НАТО програм може свим странама дати осећај сигурности, дати им више поверења за предузимање нужних уставних промена, чак и када је то политички тешко", сматрају аутори.

Они истичу да "чак и међу босанским Србима, који су најмање склони приближавању НАТО, подршка јавности за чланство је већ на 35 одсто, па и премијер Милорад Додик, доказано тежак партнер међународне заједнице, фаворизује чланство у НАТО за БиХ".

Такође су оценили да је "националистичко противљење Савезу, због бомбардирања Србије 1999., мање вероватно јер се и Београд приближава Савезу.

"Ако дође до реформе, она ће деловати само ако је обликована од и за сва три конститутивна народа: Бошњака, Срба и Хрвата", нагласили су Арбур и Кларк.

У протеклих 15 година лидери БиХ су се пречесто скривали иза леђа Канцеларије високог представника (ОХР), избегавајући тешке одлуке, код спровођења реформи у низу питања од увођења заједничких регистарских таблица до мандата међународних судија за ратне злочине, истичу аутори чланка.

Они констатују да "Овог пута, челници у БиХ морају престати да очекују да неко дође да их спасава и да почну сами да обављају тежак посао.

Први тест за лидере у БиХ долази и пре првог дана новог ангажмана НАТО, јер им је речено да ће МАП званично почети тек када војне базе идентификоване као потребне за будуће одбрамбене сврхе, буду укњижене као национално власништво

државе БиХ, а не као засебна имовина једног од два ентитета - Федерације БиХ или Републике Српске.

"Ако БиХ прође кроз још једне огорчене изборе без добрих вести, већ и овако оскудна преданост НАТО и властитим реформама могла би се сломити и пропасти".

"Ако се застој настави и након избора, могло би постати немогуће формирати нову владу, која нужно мора да садржи фер мешавину Бошњака, Срба и Хрвата, што би државу оставило без владе или горе од тога", упозорили су Арбур и Кларк.

"Улози су високи и зато је сада прави тренутак за БиХ и НАТО да продубе везе", закључила су Арбур, бивша главна тужитељка Хашког трибунала и високи комесар УН за људска права, и генерал Весли Кларк, бивши командант НАТО, преноси "Дневни аваз".

(Фонет)