Marko Jakšić: Razlozi za bojkot iz percepcije opozicionara na Severu Kosova

 Na samom početku zaključak. Bojkot sam po sebi nije cilj, već je sredstvo u obezbeđivanju ne jednakih izbornih uslova već za nijansu poštenijih, u kojima bi opozicija imala makar malu šansu. U trenutnim okolnostima to je ravno nuli. Takmičiti se sa Vučićem na izborima koje On organizuje je baš kao da se trkate sa Boltom na 200 metara. Ali naravno, bez jedne noge, jedne ruke, vezanih očiju i čepićima u ušima (da ne čujete startni pištolj), i da startujete sa jedno 10 metara zaostatka – za svaki slučaj, čisto da preventive radi malo zakasnite na startu.

Gde smo mi sve izgubili i zašto je nemoguće takmičiti se sa njima?? Ti razlozi se mogu podeliti u dve grupe. Jednu koja se tiče kampanje i perioda pre izbora a druga samog izbornog dana, iako se neki poklapaju kao npr. izbor posmatrača i njihov rad na dan izbora ili pritsici…

KAMPANjA.  U svakom pogledu neravnopravna. Mediji sa nacionalnom frekvencijom su bili uključeni, dok su lokalni mediji pod kontrolom Srpske liste/SNS/države Srbije i ono što je bila zakonska obaveza na Kosovu odbili da daju SDP-u i za to platili kazne (po ličnom ubeđenju simbolične), ostavivši nam prostora za delovanje samo preko društvenih mreža. Naravno to nas je nateralo na intenzivan i svakodnevan kontakt sa građanima (što je najvažiji deo svake kampanje – a što mi se čini da današnja opozicija bila za ili protiv bojkota ne radi uopšte). Pred kraj kampanje isti ti mediji su iskorišćeni za onaj već prepoznatljivi ogavni spot protiv Olivera i onu vest u kojoj se on optužuje za organizaciju okupacije Severa Kosova. Dakle i tako osakaćeni smo donekle dosta dobro trčali da su im bili potrebni ovi udarci ispod pojasa. Sto puta izgovorena laž postaje istina, makar kod onih koji svoje stavove kreiraju preko Pinka, Informera i sličnih. A takvih ni u ovom gradu ali ni Srbiji nije malo. To sada sigurno dobro osećaju mnogi opozicioni prvaci.

SREDSTVA. KUPOVINA BIRAČA. Srpska lista, Vođino mezimče na Kosovu je u toj kampanji imala na raspolaganju sve što je mogla da zamisli, čak bi da je bilo potrebno angažovali i avijaciju. Sredstva iz oba budžeta, i Srbije i Kosova, su trošena  u cilju kupovine glasova na ovaj ili onaj način. Zaposleno je na teret budžeta Kosova oko 350 na ljudi na vrlo sumnjiv način (mnogi i danas sede kod kuće i primaju plate). Deljeni su stanovi koji su izgrađeni iz budžeta RS, i koji bi svakako morali da pripadnu socijalnim slučajevima. Kupovale su se poljoprivredne mašine, građevinski materijal, davani tenderi. Organizovani javni radovi. E da. I brašno, ulje i šećer. Resursi i sredstva institucija Srbije su  u potpunuosti na raspolaganju Srpskoj pa je bilo i ulaganja u infrastrukturu. Umalo da zaboravim ugovore na određeno vreme – najdelotvornije sredstvo za manipulaciju glasačima… MTS doo je bombardovao korisnike porukama samo jedne političke opcije. Nasuprot njih, uz pomoć nekih prijatelja jedino što smo imali na raspolaganju je bilo po nekoliko stotina postera, flajera, hemijski i upaljača. Ali je i to smetalo, pa su posteri bili u dva navrata prelepljeni.

PRITISCI. UCENE. Kako je vreme prolazilo ispostavilo se da je bilo vrlo teško naći 21-og kandidata za listu građanske inicijative. Ljudi prosto nisu hteli ili smeli da se zameraju sa “državom“. Taj strah je porastao nakon paljenja Oliverovog automobila. Paljenje automobila bilo je direktno upozorenje njemu (i korak koji je prethodio likvidaciji) , ali i poruka ostalima – jer ako njemu koji je toliko medijski eksponiran to rade šta može da se desi nama koje nema ko da zaštiti. Nedugo posle potvrđivanja liste kandidata usledili su pritisci i pretnje onima koji su na njoj. Tako se sa liste povuklo troje njih labilnijih, podložnijih pritiscima koji su se ticali premeštaja sa radnih mesta, otkaza isl. Oni su vršeni direktno ili indirektno preko ljudi koji su bili bliski kandidatima. “Šta ti to treba?“ ; “Znaš šta oni mogu da urade?“; “Izgubićeš posao!“; “Jesi li lud, protiv države da ideš?“ itd. itd. su pitanja i poruke sa kojima su se susretali kandidati ali ne samo oni. Pritisci nisu vršeni samo na njih, već i na svakoga ko bi javno rekao da će podržati Olivera i nas, ali i za kojeg su vlastodršci sumnjali da to može uraditi. Naše kretanje i kontakti sa građanima su bili praćeni.

KAPILARNI GLASOVI. Danima pred izbore pozivaju redom sve ljude zaposlene u institucijama ali i one koje su vezane za institucije kao npr. centar za socijalno ili PIO  (koje im obzbeđuju podatke- br. telefona, matične brojeve, adrese) i prave bazu sigurnih glasova. Čuvenih kapilarnih. Međutim, pored toga tu tehniku su unapredili ovde, pa pored toga vode i evidenciju onih koji im kažu da nisu za njih ali posebno i onih koji neće ili ne mogu da izađu na izbore ili onih kojih više nema (dobar deo stanovnika ove čaršije bojkotuje izbore jer se organizuju po propisima Kosova). Ta grupacija su im najsigurniji birači, jer ovima prvima ne veruju potpuno, a potonji osim što nikada ne dolaze ili ne mogu da dođu na birališta i ne proveravaju da li je slučajno neko u njihovo ime glasao. Nastavak sledi u odeljku KRAĐA.

BIRAČKI SPISKOVI prema biračkim mestima. Podaci prikupljeni u operaciji iznad se onda obrađuju prema biračkim mestima tako da se na ona mesta gde će glasanje biti kritično ili gde ima prostora za najveći potencijal za punjenje kutija, tu raspoređuju najozbiljniji i najodgovorniji članovi stranke. Uigrani prvoborci koji iza sebe imaju već nekoliko biračkih procesa i to ne rade za nadoknadu članovima BO već za neke druge i veće povlastice i benificije.

GLASANjE SA DIREKTOROM. Da se ništa ne prepušta slučaju je to da svi radnici institucija moraju da u određeno vreme da zajedno sa svojim rukovodiocem, istaknutim članom Srpske/SNS odu zajedno na birališta. Čisto da on bude tu kao dežurni policajac a da se oni ne opuste pa se zanesu i krenu da razmišljaju svojom glavom, glasaju protiv ili ponište listić. Uglavnom u ranijim jutarnjim časovima, da bi se na biračim mestima stvorio privid većeg ineresovanja tj. masovnog glasanja.

KRAĐA. Oliver je previše verovao međunarodnim predstavnicima da će obezbediti fer i poštene uslove. Dan izbora. Sedimo u njegovoj kancelariji. Podne je. Stižu autobusi sa “raseljenima“ – ono jest ne iz Kosovske Mitrovice ali sam prepoznao neke ljude iz Prištine, Obilića, Kosova Polja. I kreću da zvone telefoni od ljudi na biračkim mestima da se dešava nešto čudno. I svi oni viču: kradu nas! Bilo je pokušaja da se to masovno punjenje kutija, koje je trajalo punih sat vremena, na nekim biračkim mestima spreči ali bezuspešno. Svakako, deo posmatrača je odbio da se tome suprostavi, što je u neku ruku i razumljivo. Razbijena glava, zapaljen auto ili nešto slično za pokušaj sprečavanja nečega što ne možeš da sprečiš, a za nadoknadu od par desetina eura nije baš motivišuće. Sistem krađe je vrlo razrađen i vezan je za predizborno prikupljanje podataka. Nekoliko grupa mlađih ljudi od njih 20-tak obilazi redom sva biračka mesta, na kojima već istaknutim prvoborcima pokazuje ili tuđe lične karte ili zadnje strane svojih, dok članovi BO zaokružuju one ljude za koje su već od centrale Srpske/SNS dobili informaciju da neće glasati zato što su umrli, jer su se odselili ili su odsutni,  ili da zbog ovih ili onih razloga bojkotuju izbore. Takvih grupa je bilo najmanje 7-8, sa po oko 20 članova, koji obiđu oko 20tak biračkih mesta u Kosovskoj Mitrovici, pa onda vidite koliki je broj listića koji oni ubace u toku tih sat vremena u glasačke kutije. I koji su presudili na glasanju. To je tako brza i organizovana akcija, da ostali posmatrači i ako nisu uplašeni, kupljeni ili na neku prevaru izvedeni sa biračkog mesta , ne mogu da je primete, a ako reaguju kao što je bio slučaj na par mesta pomenuti pobegnu glavom bez obzira, posmatrači OEBS-a pribeleže manju nepravilnost, a policija čak ne pojuri za njima.

DŽIPOVI. Razni. Sa zatamljenim staklima, bez tablica ili sa tablicama drugih gradova su tih dana kružili gradom. Sa raznim “opasnim“ tipovima u njima. Dovoljno jako sredstvo za uplašiti i hrabrije a ne običnog čoveka. A svima je poznato da je njihovo prisustvo tu u ime podrške vladajućoj strukturi. Parapolicija kao SA odredi nekada. Nakon toga su primećeni i u mnogim mestima u ostatuku Srbije. Najprepoznatljiviji simbol Vučićeve glasačke mašinerije.

POSMATRAČI. Ključ svega. Mi smo jedva skupili dovoljno ljudi da pokrijemo sva mesta.  Mnogo teže nego kandidate za odbornike. Za deo njih je motiv bila isključivo i novčana naknada. Nikakav “veći“ ili “plemenitiji“ motiv. Njihova edukacija oko izbornog procesa i radnji je bila vrlo slaba. O metodama krađe tek nisu znali ništa. Čak sam siguran da bi bolje bilo da smo mi neki kandidati bili posmatrači jer bi makar smeli da se tim hordama suprostavimo. Ovi ljudi su izloženi najvećim rizicima i pritiscima, jer su oni jedini čuvari regularnosti, dok je nagrada za to što rade simbolična te ih je teško animirati i pronaći, a i kad se to desi često su posvećeni da na što lakši način zarade te dnevnice i ne ugroze sebe previše. I posmatrači su najveći problem svim političkim opcijama koje su protiv ovog režima. Ukloliko se svi uslovi za donekele poštene izbore obezbede, onaj ko ne bude imao 18000 članova biračkih odbora koji su spremni da za regluarnost izbora poginu i da za to imaju adekvatnu nadoknadu ali i da birački proces znaju u mali prst sa prođenom obukom za sve moguće scenarije krađe, nikada neće pobediti Vučića. Oni su sistem krađe doveli do savršenstva i na svakim narednim izborima ga dodatno unapređuju.

MEĐUNARODNA ZAJEDNICA. Vodi se isključivo svojim interesima. A to je na Balkanu isključivo stabilokratija i podrška rešavanju statusa Kosova koje će podrazumevati priznanje. Vladavina prava je samo floskula iza koje se skrivaju. Briga njih za regularnost izbora, slobodu izbora i izražavanja. Za stanje demokratije među Srbima na Kosovu su oni najodgovorniji, što se može i reći za ostatak Srbije, zbog njihovog flertovanja sa Vučićem. Nisu preduzeli ništa da spreče sve što se dešavalo uoči i na dan izbora. Niti je taj izborni dan bilo ni približno onakav u kakav su mesecima uveravali Olivera. Dok se dešavala krađa neke diplomate su bile u blizini biračkih mesta. Nisu je videli. Pozdravili su rezultate izbora. Napisali su izveštaj po kojem je bilo nekih nepravilnosti. Njima je bio potreban pluralizam srpskih političkih opcija čime bi se pravdala demokratičnost izbornog procesa.  Uzdati se u njih je isto kao i verovati u Deda Mraza.

EPILOG. Veče pred izbore smo imali poslednji sastanak kandidata za odbornike. Poslednji put smo prebrojavali “sigurne“ glasače. I pored golgote koju smo prošli bilo je optimizma. Najvećim delom zbog takve Oliverove prirode. Ali i zbog brojeva. Kroz neposredne kontakte mi smo u svakom trenutku imali približno tačan broj ljudi koji će za nas glasati. Znali smo trendove izlaznosti na izborima u Kosovskoj Mitrovici od 2000. do tada. Znali smo da glasa i oko 1000 Albanaca. I imali smo skoro toliko glasova koliko smo prebrojali te večeri. Po našim procenama to je bilo dovoljno za oko 35% ukupnih glasova (što bi i bilo da nije bilo krađe). E ono što u tom trenutku nismo znali je to da su i oni nas tako dobro prebrojali. A verujem i da su imali prislušne uređaje u našim prostorijama pa su od nas čuli. I nismo znali da će svi zatvoriti oči pred njihovom krađom.

Kažu da je brojeve lakše razumeti.
Sa 2,778 (52,84%) glasova koje je Rakić imao 2014. skočio je duplo na 5,372 (67,45%) na ovim izborima 2017. godine, dok je prošle godine imao još više, čak 7484 (90.4%) glasova. Oliver je 2014. imao 1,452 (27,62%), a 2017. 1,475 (18,52%). Kad je reč o izlaznosti na različitim izborima u Kosovskoj Mitrovici ona je sledeća:
3394 – parlamentarni 2000;
4272 parlamentarni 2003.;
5688 – parlamentarni 2007.;
5757 parlamentarni 2008;
4338 parlamentarni 2012.;
3947 predsednički –drugi krug 2012.;

4217 za gradonačelnika 2013.;
5341 za gradonačelnika 2014.;
3592 (od toga SNS 1455) parlamentarni 2014;
4642 (SNS 2934) parlamentarni 2016;
5014 – (od toga Vučić 3507) predsednički 2017.;
8282 – lokalni kosovski 2017.;
8836 – za gradonačelnika kosovski 2019.
Dok razmišljate o razmerama koliko oni kradu samo da vam napomenem da se broj stanovnika u Kosovskoj Mitrovici od 2013. godine i Briselskih sporazuma drastično smanjuje.

Najozbiljniji test za sposobnost delovanja opozicije u suprostavljanju na izborima svemu onome što radi Vučićeva kamarila su bili izbori u Lučanima. I na opštu žalost, tu se opozicija nije uopšte proslavila. Već tada je bilo jasno da je jedina mogućnost za obezbeđivanje poštenijih uslova za izbore – bojkot. Sve ovo gore pobrojano je nešto što se očekuje na bilo kojim izborima koje Vučić organizuje. Opravdano se može očekivati brutalnost koja je primenjivana kao u Kosovskoj Mitrovici te 2017. zato što je Zver prilično ranjena. Sva dešavanja oko vanrednog stanja, šerpovanja i kontrabakljade pokazuju da je režim izgubio podršku među rajom, što znači da mora sve da uradi da dobije više od 50% na izborima. I svako normalan ko prihvati da pod ovakvim uslovima učestvuje na izborima sam sebi skače u stomak.

PS za Sergeja. Pomirili smo se sa porazom i rezultatima izbora, i rešili da se i dalje kroz sistem borimo. Smatrali smo da će nas troje biti  sasvim dovoljno da im oponiramo u Skupštini, u svakom pogledu. Olivera su ubili ubzro posle prve sednice. Nas dvoje smo ih nervirali još oko godinu dana posle toga (po 5 minuta za svaku tačku dnevnog reda). Danas je Ksenija sa njima, a ja ih nerviram više van sistema nego što sam kao odbornik. Za ravnopravnije uslove se jedino možemo izboriti vaninstitucijalnim delovanjem i pritiskom. Učešćem u ovakvim utakmicama samo prihvatamo da potvrdimo rezultat kao regularan i uslove kao poštene.

Mogao sam još mnogo toga, ali mislim da je ovo dovoljno zašto
BOJKOT!!!

(jaksicmarko blog)