Марко Јакшић: Разлози за бојкот из перцепције опозиционара на Северу Косова
| Хроника | |
Марко Јакшић: Разлози за бојкот из перцепције опозиционара на Северу Косова |
|
| недеља, 17. мај 2020. | |
|
На самом почетку закључак. Бојкот сам по себи није циљ, већ је средство у обезбеђивању не једнаких изборних услова већ за нијансу поштенијих, у којима би опозиција имала макар малу шансу. У тренутним околностима то је равно нули. Такмичити се са Вучићем на изборима које Он организује је баш као да се тркате са Болтом на 200 метара. Али наравно, без једне ноге, једне руке, везаних очију и чепићима у ушима (да не чујете стартни пиштољ), и да стартујете са једно 10 метара заостатка – за сваки случај, чисто да превентиве ради мало закасните на старту.
На лето 2017. године, пун оптимизма да је сазрело време за промене (сличан оптимизам видим код Сергеја данас) договорим се са Оливером око учешћа на локалним изборима у октобру 2017. године. Незадовољство је баш приметно у пучанству. Оливер након победе на апелационом суду тек изашао из затвора. Српска листа град довела до горег стања него у којем га је затекла. Разрован, пун прашине, све више на Косову док су им уста пуна Србије. У току кампање нам помажу нам момци из Београда који се одлично разумеју у тај посао… Веровао сам у обичног човека. Његово разочарење, бес, борбеност… Испоставило се неосновано јер он није ни одлучивао о исходу избора. На супротној страни је била машинерија. Која је победу обезбеђивала пре избора куповином, уценама и застрашивањем али и организованим системом крађе на дан избора и припремом исте пре њих.
Где смо ми све изгубили и зашто је немогуће такмичити се са њима?? Ти разлози се могу поделити у две групе. Једну која се тиче кампање и периода пре избора а друга самог изборног дана, иако се неки поклапају као нпр. избор посматрача и њихов рад на дан избора или притсици… КАМПАЊА. У сваком погледу неравноправна. Медији са националном фреквенцијом су били укључени, док су локални медији под контролом Српске листе/СНС/државе Србије и оно што је била законска обавеза на Косову одбили да дају СДП-у и за то платили казне (по личном убеђењу симболичне), оставивши нам простора за деловање само преко друштвених мрежа. Наравно то нас је натерало на интензиван и свакодневан контакт са грађанима (што је најважији део сваке кампање – а што ми се чини да данашња опозиција била за или против бојкота не ради уопште). Пред крај кампање исти ти медији су искоришћени за онај већ препознатљиви огавни спот против Оливера и ону вест у којој се он оптужује за организацију окупације Севера Косова. Дакле и тако осакаћени смо донекле доста добро трчали да су им били потребни ови ударци испод појаса. Сто пута изговорена лаж постаје истина, макар код оних који своје ставове креирају преко Пинка, Информера и сличних. А таквих ни у овом граду али ни Србији није мало. То сада сигурно добро осећају многи опозициони прваци. СРЕДСТВА. КУПОВИНА БИРАЧА. Српска листа, Вођино мезимче на Косову је у тој кампањи имала на располагању све што је могла да замисли, чак би да је било потребно ангажовали и авијацију. Средства из оба буџета, и Србије и Косова, су трошена у циљу куповине гласова на овај или онај начин. Запослено је на терет буџета Косова око 350 на људи на врло сумњив начин (многи и данас седе код куће и примају плате). Дељени су станови који су изграђени из буџета РС, и који би свакако морали да припадну социјалним случајевима. Куповале су се пољопривредне машине, грађевински материјал, давани тендери. Организовани јавни радови. Е да. И брашно, уље и шећер. Ресурси и средства институција Србије су у потпунуости на располагању Српској па је било и улагања у инфраструктуру. Умало да заборавим уговоре на одређено време – најделотворније средство за манипулацију гласачима… МТС доо је бомбардовао кориснике порукама само једне политичке опције. Насупрот њих, уз помоћ неких пријатеља једино што смо имали на располагању је било по неколико стотина постера, флајера, хемијски и упаљача. Али је и то сметало, па су постери били у два наврата прелепљени. ПРИТИСЦИ. УЦЕНЕ. Како је време пролазило испоставило се да је било врло тешко наћи 21-ог кандидата за листу грађанске иницијативе. Људи просто нису хтели или смели да се замерају са “државом“. Тај страх је порастао након паљења Оливеровог аутомобила. Паљење аутомобила било је директно упозорење њему (и корак који је претходио ликвидацији) , али и порука осталима – јер ако њему који је толико медијски експониран то раде шта може да се деси нама које нема ко да заштити. Недуго после потврђивања листе кандидата уследили су притисци и претње онима који су на њој. Тако се са листе повукло троје њих лабилнијих, подложнијих притисцима који су се тицали премештаја са радних места, отказа исл. Они су вршени директно или индиректно преко људи који су били блиски кандидатима. “Шта ти то треба?“ ; “Знаш шта они могу да ураде?“; “Изгубићеш посао!“; “Јеси ли луд, против државе да идеш?“ итд. итд. су питања и поруке са којима су се сусретали кандидати али не само они. Притисци нису вршени само на њих, већ и на свакога ко би јавно рекао да ће подржати Оливера и нас, али и за којег су властодршци сумњали да то може урадити. Наше кретање и контакти са грађанима су били праћени. КАПИЛАРНИ ГЛАСОВИ. Данима пред изборе позивају редом све људе запослене у институцијама али и оне које су везане за институције као нпр. центар за социјално или ПИО (које им обзбеђују податке- бр. телефона, матичне бројеве, адресе) и праве базу сигурних гласова. Чувених капиларних. Међутим, поред тога ту технику су унапредили овде, па поред тога воде и евиденцију оних који им кажу да нису за њих али посебно и оних који неће или не могу да изађу на изборе или оних којих више нема (добар део становника ове чаршије бојкотује изборе јер се организују по прописима Косова). Та групација су им најсигурнији бирачи, јер овима првима не верују потпуно, а потоњи осим што никада не долазе или не могу да дођу на биралишта и не проверавају да ли је случајно неко у њихово име гласао. Наставак следи у одељку КРАЂА. БИРАЧКИ СПИСКОВИ према бирачким местима. Подаци прикупљени у операцији изнад се онда обрађују према бирачким местима тако да се на она места где ће гласање бити критично или где има простора за највећи потенцијал за пуњење кутија, ту распоређују најозбиљнији и најодговорнији чланови странке. Уиграни првоборци који иза себе имају већ неколико бирачких процеса и то не раде за надокнаду члановима БО већ за неке друге и веће повластице и бенифиције. ГЛАСАЊЕ СА ДИРЕКТОРОМ. Да се ништа не препушта случају је то да сви радници институција морају да у одређено време да заједно са својим руководиоцем, истакнутим чланом Српске/СНС оду заједно на биралишта. Чисто да он буде ту као дежурни полицајац а да се они не опусте па се занесу и крену да размишљају својом главом, гласају против или пониште листић. Углавном у ранијим јутарњим часовима, да би се на бирачим местима створио привид већег инересовања тј. масовног гласања.
КРАЂА. Оливер је превише веровао међународним представницима да ће обезбедити фер и поштене услове. Дан избора. Седимо у његовој канцеларији. Подне је. Стижу аутобуси са “расељенима“ – оно јест не из Косовске Митровице али сам препознао неке људе из Приштине, Обилића, Косова Поља. И крећу да звоне телефони од људи на бирачким местима да се дешава нешто чудно. И сви они вичу: краду нас! Било је покушаја да се то масовно пуњење кутија, које је трајало пуних сат времена, на неким бирачким местима спречи али безуспешно. Свакако, део посматрача је одбио да се томе супростави, што је у неку руку и разумљиво. Разбијена глава, запаљен ауто или нешто слично за покушај спречавања нечега што не можеш да спречиш, а за надокнаду од пар десетина еура није баш мотивишуће. Систем крађе је врло разрађен и везан је за предизборно прикупљање података. Неколико група млађих људи од њих 20-так обилази редом сва бирачка места, на којима већ истакнутим првоборцима показује или туђе личне карте или задње стране својих, док чланови БО заокружују оне људе за које су већ од централе Српске/СНС добили информацију да неће гласати зато што су умрли, јер су се одселили или су одсутни, или да због ових или оних разлога бојкотују изборе. Таквих група је било најмање 7-8, са по око 20 чланова, који обиђу око 20так бирачких места у Косовској Митровици, па онда видите колики је број листића који они убаце у току тих сат времена у гласачке кутије. И који су пресудили на гласању. То је тако брза и организована акција, да остали посматрачи и ако нису уплашени, купљени или на неку превару изведени са бирачког места , не могу да је примете, а ако реагују као што је био случај на пар места поменути побегну главом без обзира, посматрачи ОЕБС-а прибележе мању неправилност, а полиција чак не појури за њима. ЏИПОВИ. Разни. Са затамљеним стаклима, без таблица или са таблицама других градова су тих дана кружили градом. Са разним “опасним“ типовима у њима. Довољно јако средство за уплашити и храбрије а не обичног човека. А свима је познато да је њихово присуство ту у име подршке владајућој структури. Параполиција као СА одреди некада. Након тога су примећени и у многим местима у остатуку Србије. Најпрепознатљивији симбол Вучићеве гласачке машинерије. ПОСМАТРАЧИ. Кључ свега. Ми смо једва скупили довољно људи да покријемо сва места. Много теже него кандидате за одборнике. За део њих је мотив била искључиво и новчана накнада. Никакав “већи“ или “племенитији“ мотив. Њихова едукација око изборног процеса и радњи је била врло слаба. О методама крађе тек нису знали ништа. Чак сам сигуран да би боље било да смо ми неки кандидати били посматрачи јер би макар смели да се тим хордама супроставимо. Ови људи су изложени највећим ризицима и притисцима, јер су они једини чувари регуларности, док је награда за то што раде симболична те их је тешко анимирати и пронаћи, а и кад се то деси често су посвећени да на што лакши начин зараде те дневнице и не угрозе себе превише. И посматрачи су највећи проблем свим политичким опцијама које су против овог режима. Уклолико се сви услови за донекеле поштене изборе обезбеде, онај ко не буде имао 18000 чланова бирачких одбора који су спремни да за реглуарност избора погину и да за то имају адекватну надокнаду али и да бирачки процес знају у мали прст са прођеном обуком за све могуће сценарије крађе, никада неће победити Вучића. Они су систем крађе довели до савршенства и на сваким наредним изборима га додатно унапређују. МЕЂУНАРОДНА ЗАЈЕДНИЦА. Води се искључиво својим интересима. А то је на Балкану искључиво стабилократија и подршка решавању статуса Косова које ће подразумевати признање. Владавина права је само флоскула иза које се скривају. Брига њих за регуларност избора, слободу избора и изражавања. За стање демократије међу Србима на Косову су они најодговорнији, што се може и рећи за остатак Србије, због њиховог флертовања са Вучићем. Нису предузели ништа да спрече све што се дешавало уочи и на дан избора. Нити је тај изборни дан било ни приближно онакав у какав су месецима уверавали Оливера. Док се дешавала крађа неке дипломате су биле у близини бирачких места. Нису је видели. Поздравили су резултате избора. Написали су извештај по којем је било неких неправилности. Њима је био потребан плурализам српских политичких опција чиме би се правдала демократичност изборног процеса. Уздати се у њих је исто као и веровати у Деда Мраза. ЕПИЛОГ. Вече пред изборе смо имали последњи састанак кандидата за одборнике. Последњи пут смо пребројавали “сигурне“ гласаче. И поред голготе коју смо прошли било је оптимизма. Највећим делом због такве Оливерове природе. Али и због бројева. Кроз непосредне контакте ми смо у сваком тренутку имали приближно тачан број људи који ће за нас гласати. Знали смо трендове излазности на изборима у Косовској Митровици од 2000. до тада. Знали смо да гласа и око 1000 Албанаца. И имали смо скоро толико гласова колико смо пребројали те вечери. По нашим проценама то је било довољно за око 35% укупних гласова (што би и било да није било крађе). Е оно што у том тренутку нисмо знали је то да су и они нас тако добро пребројали. А верујем и да су имали прислушне уређаје у нашим просторијама па су од нас чули. И нисмо знали да ће сви затворити очи пред њиховом крађом. 4217 за градоначелника 2013.; Најозбиљнији тест за способност деловања опозиције у супростављању на изборима свему ономе што ради Вучићева камарила су били избори у Лучанима. И на општу жалост, ту се опозиција није уопште прославила. Већ тада је било јасно да је једина могућност за обезбеђивање поштенијих услова за изборе – бојкот. Све ово горе побројано је нешто што се очекује на било којим изборима које Вучић организује. Оправдано се може очекивати бруталност која је примењивана као у Косовској Митровици те 2017. зато што је Звер прилично рањена. Сва дешавања око ванредног стања, шерповања и контрабакљаде показују да је режим изгубио подршку међу рајом, што значи да мора све да уради да добије више од 50% на изборима. И свако нормалан ко прихвати да под оваквим условима учествује на изборима сам себи скаче у стомак. ПС за Сергеја. Помирили смо се са поразом и резултатима избора, и решили да се и даље кроз систем боримо. Сматрали смо да ће нас троје бити сасвим довољно да им опонирамо у Скупштини, у сваком погледу. Оливера су убили убзро после прве седнице. Нас двоје смо их нервирали још око годину дана после тога (по 5 минута за сваку тачку дневног реда). Данас је Ксенија са њима, а ја их нервирам више ван система него што сам као одборник. За равноправније услове се једино можемо изборити ванинституцијалним деловањем и притиском. Учешћем у оваквим утакмицама само прихватамо да потврдимо резултат као регуларан и услове као поштене. (jaksicmarko blog) |
