недеља, 25. фебруар 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марко Чадеж: Будућности Србије ће бити уколико послује са ЕУ, или је неће бити. Домаће компаније треба што пре да схвате да неће моћи да послују уколико не почну зелену трансформацију
Хроника

Марко Чадеж: Будућности Србије ће бити уколико послује са ЕУ, или је неће бити. Домаће компаније треба што пре да схвате да неће моћи да послују уколико не почну зелену трансформацију

PDF Штампа Ел. пошта
уторак, 05. децембар 2023.

Председник Привредне коморе Србије (ПКС) Марко Чадеж изјавио је данас да се Србија у кризним временима показала као отпорна земља са прилагодљивом економијом која је сачувала макроекеономску стабилност и нагласио да ће зелена трансформација представљати највећи изазов за очување конкурентности домаће привреде.

"За компаније зелена трансформација постаје императив и један од највећих изазова за очување конкурентности српске привреде. Будућност пословања са ЕУ ће бити зелена или је неће бити, а будућности Србије ће бити уколико послује са ЕУ, или је неће бити", рекао је Чадеж на заједничкој седници Скупштине ПКС и Управног одбора ПКС.

Додао је да домаће компаније треба што пре да схвате да неће моћи да послују и пласирају производе, поготово у Европи која је највеће извозно тржиште Србије, уколико не почну зелену трансформацију.

"Ублажавање климатских промена један је од врхунских циљева глобалних економија, укључујући и Србију, а декарбонизација електро-енергетског сектора, индустрије, пољопривреде и саобраћаја има највећи позитиван утицај на ове процесе", навео је он.

Подсетио је да је отежавајућа околност за домаћу привреду то што у Србији и даље 65 одсто производње струје долази из термоелектана на угаљ, што повећава угљенични отисак домаће производње.

"Према статистикама, Србија емитује 45 милиона тона ЦО2 годишње, па је стога, као потписник Париског споразума и Зелене агенде за Западни Балкан потребно да одлучно уђе у програме зелене трансформације своје привреде", навео је председник ПКС.

Додао је да је отежавајућа околниост за домаћу привреду и непостојање развојне банке и зеленог сегмента финанасирања, широка распрострабњеност угљенично интензивних технологија, као и недостатак универзитетског знања и модела трансфера технологија, због чега је потребно повезивање са компанијама из ЕУ ради преноса знања.

Чадеж је као најбоље пословне прилике у Србији у 2024. години извдојио улагање у припремање светске изложбе Експо 2027. у Београду и нова улагања у инфраструктуру, нове споразуме о слободној трговини са УАЕ, Египтом, Кином, потом ЕУ План раста са већим могућностима за добијање грантова из фондова Уније и повољних кредита, као и даљу региналну економску интеграцију.

Истакао је и да су, према Анкети ПКС о очекивањима привредника - која је урађена у четвртом кварталу ове године, на 1.657 компанија са више од 240.000 запослених - резултати оптимистичнији од очекиваног.

Како је прецизирао, 83 одсто компанија очекује исти или повећани промет, 77 одсто компанија не очекује погоршање пословне климе, а 94 одсто компанија не планира смањење запослености.

Председник ПКС је додао да анкетирани привредници као ограничавајуће факторе виде инфлаторни притисак на домаћу тражњу, успоравање међународне тражње, првенствено у ЕУ, недостатак радне снаге, као и трошкове сировина.

"Изражени оптимизам се види у ИТ индустрији, пољопривреди, трговини, хемијској индустрији и комуналним делатностима, док су блажи песимизам изразили сектор саобраћаја, енергетике и грађевинарства", казао је Чадеж.

Указао је и да је Србија последњих неколико година, упркос кризама у свету, које су се прелиле и на домаће тржиште, изградила пословно окружење које омогућава континуирано улагање.

"Кредитни рејтинг је ББ+ са стабилних изгледом, инфлација је значајно успорена, а реалан раст БДП у 2023. биће око 2,5 одсто, са четири-пет процената у средњем року", рекао је Чадеж.

Нагласио је и да је суфицит у размени услуга премашио две милијарде евра од јануара до септембра ове године на шта је највише утицао ИТ сектор.

Председник ПКС очекује и да из евро зоне у Србију наредне године стигне тренд нормализације високих каматних стопа.

(Бета)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер