Marijan Rigo: Koliko koštaju „organi nezavisnosti“ Kosova?

Međunarodni istražitelji ipak su bili prinuđeni da se pozabave delatnoću „crnih transplantologa“ na Kosovu. „Interpol“ i civilno-policijska misija Evropske unije podneli su jednom od kosovskih sudova optužnicu protiv članova organizovane kriminalne grupe, koja je obmanom namamila u zamku 2008. godine na Kosovu više od 20 građana Rusije, Moldavije, Kazahstana i Turske, sa ciljem da im izvade bubrege radi kasnijeg presađivanja bogatim klijentima. Oni su „zavrbovani lažnim obećanjima da će im biti isplaćena novčana naknada“ – rečeno je u optužnici.

Članovi kriminalne grupe obećali su žrtvama da će isplatiti po 15 hiljada evra za bubreg, a sami su potom preprodavali organe po 100 hiljada evra i više. Samim pak „donorima“ isplaćivano je 2-3 hiljade evra, a i to, očigledno, ne uvek. Po rečima predstavnika tužilaštva Evropske unije DŽonatana Rejtela, u sastavu kriminalne grupe nalazila su se najmanje petorica kosovskih Albanaca, kao i predstavnici Izraela i Turske. Pri tom je jedan od optuženih bio na „visokoj funkciji u ministarstvu zdravlja Kosova“. Izraelac se okrivljuje za „vrbovanje i prevoz žrtava“, a Turčin – za obavljanje operacija vađenja organa. Osumnjičeni Albanci već su uhapšeni, a za Izraelcem i Turčinom su izdati međunarodni nalozi za hapšenje. Odgovarajuće zahteve u cilju pribavljanja novih informacija u vezi sa ovim predmetom Misija EU na Kosovu uputila je SAD, Kanadi, Nemačkoj, Turskoj i Kazahstanu.

Vodeća kosovska albansko-jezička izdanja praktično ne poklanjaju nikakvu pažnju saopštenjima o istrazi, iako se obično informacije kriminalnog karaktera široko koriste u međupartijskoj borbi na Kosovu. Razlozi su jednostavni: kosovski političari premrli su u iščekivanju: u kom će pravcu krenuti nit o predmetnom slučaju, i hoće li uslediti nastavak?

Informacija, koju je obelodanio DŽonatan Rejtel, upravo kao da je prepisana iz knjige bivšeg glavnog tužioca Međunarodnog krivičnog tribunala za bivšu Jugoslaviju Karle del Ponte „Lov: ja i ratni zločinci“, koja je ugledala svet u proleće 2008.godine, ali prepisana sa krupnim slovima. Upravo je „gvozdena Karla“ ispričala tada o „crnoj transplantologiji“ na Kosovu, u koju su bili nasilno uvučeni donori iz Rusije i drugih zemalja – članica Zajednice Nezavisnih Država (ZND). „Među zarobljenima su se nalazile žene sa Kosova, Albanije, Rusije i drugih slovenskih država“. Međutim, to je tek mali deo istine.

Suština monstruoznih zločina albanaca Kosova nije u dvadesetak obmanutih donora, već u stotinama ljudi, čiji su životi osakaćeni. Prema svedočenju Karle del Ponte, ona je znala najmanje za 300 Srba, koje su 1999. godine kidnapovali albanski bojovnici Kosova i prebacili u region grada Burel na severu susedne Albanije. Tamo su od njih uzimani organi, koji su preprodavani na evropskom „crnom tržištu“, a tela žrtava tajno sahranjivana. Pri tom ostali sa jednim bubregom mladi muškarci i žene bili su prinuđeni da sačekaju klijenta za drugi organ, odlično shvatajući neizbežnost svoje sudbine. Po rečima Karle del Ponte, zločinačka delatnost vršena je „uz znanje i aktivno učešće oficira „Oslobodilačke vojske Kosova“ najvišeg i srednjeg ranga“. Bivši glavni tužilac je lično boravila na periferiji Burela, gde je pronašla traženu kuću, u kojoj su obavljane operacije, i tragove krvi sa ostacima lekova i zavoja.

Međutim, istraga dalje nije krenula. „Naš mandat je zahtevao da počnemo istragu protiv lidera najvišeg ranga svih strana, koje su učestvovale u konfliktima na teritoriji bivše Jugoslavije. Prema tome, mi smo bili dužni da istražimo okolnosti i, ako se informacija potvrdi, podignemo optužnicu protiv svih lidera OVK, koji su u najvećoj meri bili odgovorni za zločine koje je vršila milicija“, - piše u svojoj knjizi Karla del Ponte i odmah izjavljuje, da su je jednostavno omeli da sprovede istragu. To su učinili, u prvom redu, funkcioneri Misije OUN za pitanja privremene administracije na Kosovu, na čijem se čelu tada (1999-2001. godine) nalazio budući ministar inostranih poslova Francuske, Bernar Kušner.

Po podacima Karle del Ponte, na čelu kriminalnog biznisa stajali su bivši politički rukovodilac „Oslobodilačke vojske Kosova“, a u poslednje tri godine premijer samoproglašenog „nezavisnog“ Kosova Hašim Tači i njegova desna ruka Ramuš Haradinaj. Ovaj poslednji očekuje ponovljeni proces u Ševeningenskom zatvoru Haškog tribunala. Međutim, epizode sa „crnom transplantologijom“ nisu uvrštene ni u prvi, niti u drugi predmet optužnice. Sama bivša tužiteljka Karla del Ponte je u intervjuu italijanskom listu „Stampa“ priznala, da je „progon ratnih zločinaca u savremenom svetu – isključivo politička stvar. Da se za zločine Albanaca saznalo, ni o kakvoj nezavisnosti Kosova ne bi moglo biti ni govora“.

Dakle, istražitelji Evropske unije priznaju postojanje u pseudonezavisnom Kosovu „crne transplantologije“, ali izuzimaju iz materijala istrage njen antisrpski aspekt i umešanost u zločine najviših funkcionera Kosova i zapadnih država. U decembru će se na Kosovu održati parlamentarni izbori, i zahuktale predizborne strasti bez presedana obećavaju nove skandale oko podele uticajnih sfera među liderima različitih partija i finansijsko-kriminalnih grupa. Sadašnja istraga veoma je dobar povod da se iskoriste šokantne činjenice u sopstvenom interesu. Razume se, ne zarad vaspostavljanja pravičnosti prema kosovskim Srbima, već zarad diskreditacije svojih konkurenata. I eto zbog čega su odjednom zaćutali vodeći mediji Prištine. U svakom trenutku nastala nestabilna ravnoteža može biti narušena – i tek tada ćemo biti u retkoj mogućnosti da saznamo pravu cenu „organa nezavisnosti“ kosovske kvazi-države.

(Fond strateške kulture, 18.11.2010)