среда, 29. мај 2024.
 Ћирилица | Latinica

Нови број

Тема: Светска економска криза и Србија (II)
Банер

Претходни бројеви

Банер

Пронађите НСПМ на

&

Нове књиге

Банер

Едиција "Политички живот"

Ђорђе Вукадиновић: Од немила до недрага

Банер
Банер
Банер

Часопис НСПМ или појединачне текстове можете купити и у електронској форми na Central and Eastern European Online Library

Банер
Банер
Почетна страна > Хроника > Марија Захарова: Гласање о „Косову“ у Савету Европе је срамота која гази међународно право и руши темеље односа у Европи
Хроника

Марија Захарова: Гласање о „Косову“ у Савету Европе је срамота која гази међународно право и руши темеље односа у Европи

PDF Штампа Ел. пошта
четвртак, 18. април 2024.

Данас је објављен писмени Коментар званичног представника руског министарства спољних послова Марије Захарове у вези са одобравањем у ПССЕ захтева Косова за чланство у Савету Европе. Коментар преносимо у целини:

 Парламентарна скупштина Савета Европе је 16. априла препоручила да се самопроглашена „Република Косово“ позове да постане чланица стразбуршке организације. Очекује се да ће то бити одлучено на састанку Комитета министара Савета Европе средином маја.

Већином гласова је одобрен суштински пристрасан и нетачан закључак известиоца ПССЕ, Гркиње Доре Бакојани, која је саставила „мишљење“ о косовској пријави на основу посета Приштини и Бриселу, али не и Београду, чији се суверенитет према међународном праву и резолуцији СБ УН 1244, простире и на Аутономну покрајину Косово и Метохија. Известилац је похвалила покрајински „правосудни систем“ и „законодавство“, видела „напредак“ у борби против корупције и потврдила да Косово испуњава критеријуме за приступање Савету Европе. Документу је придат карактер чисто политичке одлуке, далеке од права, која ПССЕ одводи далеко изван оквира њене саветодавне функције.

Отвореним манипулацијама Приштина је ослобођена од кључних захтева за стварање Заједнице српских општина са значајним извршним овлашћењима и за окончање експропријације имовине неалбанског становништва. За главни услов проглашено је враћање земљишне имовине православном манастиру Високи Дечани. Косовари су то испунили – засад само на папиру. Како ће се у пракси поштовати права манастира, остаје да се види.

Очигледно је да је Приштина потпуно неспремна за улазак у Савет Европе, штавише, она нема право на то, пошто се, према Статуту, у Организацију примају само независне државе, што Косово није. Та фундаментална чињеница је поново занемарена. Шта тек рећи о безакоњу које траје у покрајини – прогону Срба, отимању и скрнављењу православних светиња, чудовишној корупцији, организованом криминалу и свакодневном насиљу. У покрајини не постоје минимални стандарди људских права, али то не смета ПССЕ, која по свом нахођењу поставља приоритете: уместо да захтева од Приштине да ефикасно штити националне мањине и спроводи бриселске споразуме са Београдом, Косоварима је наметнута обавеза да се прикључе одиозном „регистру штете“ у контексту сукоба у Украјини.

Гласање за подршку Косову је постало срамота ПССЕ, која је потврдила своју приврженост обезвређивању међународноправних норми и рушењу темеља међудржавних односа у Европи.

Ипак, једнодушности међу посланицима није било. Мишљења су била подељена чак и у делегацијама оних земаља које су својевремено признале „независност Косова“. То указује да на континенту још увек постоје здраве снаге способне да се одупру празноглавим присталицама „косовског пројекта“ и њиховој непринципијелној линији.

(Восток, srbratstvo.ru, МИП РФ)

 

Остали чланци у рубрици

Анкета

Да ли ће, по вашем мишљењу, „Заједница српских општина“ на КиМ бити формирана до краја 2023. године?
 

Република Српска: Стање и перспективе

Банер
Банер
Банер
Банер
Банер
Банер