Margarida Markeš: Briselski dijalog je ključni preduslov da Srbija dobije članstvo u EU

 Tokom posete Srbiji imala sam priliku da se sretnem sa političkim zvaničnicima, predstavnicima EU, nevladinim sektorom. Važno je da se saslušaju argumenti sagovornika.

* Može li proces evropske integracije Srbije da bude ubrzan?

- Portugalu je od predaje kandidature za članstvo u EU trebalo deset godina da postane članica. Tokom tog vremena snažno smo pregovarali sa Evropskom unijom i ispunjavali sve neophodne kriterijume, uključujući političke preduslove. Dakle, proces pridruživanja zahteva vreme. Drugo, treba imati u vidu da govorim o 80-im godinama 20. veka, kada je javnost u EU bila daleko otvorenija prema procesu proširenja nego što je to slučaj danas. Javnost u EU nema ništa protiv Srbije ili bilo koje države koja teži da postane članica Unije, ali iznosi sve više argumenata protiv proširenja, a predsednik Evropske komisije Žan Klod Junker je u obraćanju Evropskom parlamentu rekao da neće biti daljeg proširenja do kraja njegovog mandata, što znači do 2019. Ono što je važno naglasiti jeste da rezervisanost i kritike koje evropska javnost upućuje na račun proširenja potiču od činjenice da se brojni problemi i izazovi sa kojima sa EU suočava olako pripisuju procesu proširenja. Stoga, potrebno je da ni evropski političari pokažemo dosta pozitivnog delanja, kao i da se ispunjavaju kriterijumi kako bi EU bila spremna da primi nove članice.

*Da li je Srbija sposobna da postane članica EU 2020. kako to priželjkuju njeni zvaničnici?

- Ako se ispune zadaci, takav cilj je moguće ostvariti. Dakle, i EU i Srbija treba da obave neophodan posao kako bi se Srbija pridružila.

* Kako ocenjujete briselski dijalog Beograda i Prištine?

- Briselski dijalog je ključni preduslov da Srbija dobije članstvo u EU, kao što svi znamo. Mir predstavlja ključni element Evropske unije, kao i poštovanje različitosti. Mi u EU poštujemo različitosti i očekujemo da to čine i sve države koje se pridružuju Uniji, a briselski dijalog je oruđe za to. Ostaje da se vidi šta će biti učinjeno u tom domenu.

*Da li ste zadovoljni dosadašnjim napretkom u rešavanju kosovskog pitanja?

- Napredak nije bio toliko brz kao što bi trebalo da bude, ali učinjeni su izvesni pomaci. Smatram da briselski dijalog treba da bude dublji, kako bi bili ostvareni još bolji rezultati.

* Da li je EU kadra da prevaziđe aktuelne izazove, uključujući izbegličko-migrantsku krizu?

- Izbeglička i migrantska kriza jeste ključni izazov za EU i potrebno je da nađemo evropsko rešenje za taj problem. Najpre, treba da izgradimo migracionu politiku, korišćenjem različitih sredstava poput dobrosusedske politike u cilju uspostavljanja partnerstava sa državama porekla i tranzita, poput Alžira, Nigerije, Senegala, Etiopije, Malija, u cilju kontrole migracije. Takođe, treba sagledati šta su razlozi za migracije. Glavni razlog odnosi se na to da ljudi nemaju uslove za život u svojim matičnim zemljama, što znači da nemaju mir i socijalnu sigurnost, pristup obrazovanju i posao. Dakle, partnerstvom treba da pomognemo državama da pruže bolje uslove za život građana.

Gutereševo obećanje

* Kako ocenjujete rast populizma u EU u poslednje vreme?

- Drago mi je što je Antonio Gutereš, bivši ministar spoljnih poslova Portugala i novi generalni sekretar Ujedinjenih nacija, nedavno istakao da je jedan od glavnih ciljeva UN borba protiv populizma. Kao što je poznato, populizam jača u pojedinim državama EU i šire, a njegove pristalice su, uglavnom, "gubitnici" u procesu globalizacije. Stoga, potrebno je da ostvarimo konkretne rezultate i uključimo takve ljude u društvo. Lako je podleći populističkoj propagandi kada nemate posao, adekvatnu socijalnu zaštitu, ili diplomu, odnosno kada se ne uklapate u društvenu zajednicu.

(Danas)